- НОСТАЛГИЈА, СЕНТИМЕНТ И ПОКОЈА СУЗА
- Присећање на време највећих успеха кикиндског фудбала од пре три деценије може бити путоказ како да се садашњи клуб врати на старе стазе славе, заједничка је порука окупљених
Некадашњи асови и руководство ОФК Кикинде, у вечери сећања с много сентимента обележили су три деценије од сезоне 1991/92. у првенству Друге лиге, у којој су тада такмичење започели клубови из четири републике „крње Југославије”, а након које је наш клуб као петопласирани, први и једини пут, изборио пласман у елитни ранг – ондашње новопроглашене СР Југославије коју су твориле Србија и Црна Гора. Никшићанин Раденко Нововић био је стрелац одлучујућег поготка у судијској надокнади времена, давнога 13. јуна 1992. на домаћем терену против директног ривала Приштине која је завршила шеста.
– Тек сам сада свестан колику вредност имају тадашњи резултати ОФК Кикинде, с ким смо се надметали и какав смо траг оставили у историји кикиндског спорта, па сам се зато с великом радошћу одазвао позиву да будем део овог вансеријског сусрета – рекао ми је Нововић, данас становник Врбаса.
Тренер који је ОФК Кикинду увео у елиту био је Суботичанин, сада покојни, Јосип Земко, а председник управе Мирко Мајсторовић на чију је идеју и дошло до сусрета генерације.
– Култура сећања нешто је што се подразумева, а на лето наредне године, када буде било тачно 30 година од прве утакмице у елити, окупићемо и много шири круг људи тога времена. Оваквим сусртима желимо да младим генерацијама фудбалских радника у северном Банату кажемо шта је некада представљала ОФК Кикинда и пружимо им путоказ како да је врате у елиту, а истовремено себе и све оне старије носталгично подсетимо на минуле догађаје вредне пажње – казао је Мајсторовић.
Скуп је поздравио и Драган Пецарски, градски већник за спорт, потом је надахнуто говорио и Душан Ђукановић ,каснији челник ОФК Кикинде, а врхунац је уследио када је капитен ондашње генерације Горан Цвијан најемотивније од свих причао. Присутни су потом погледали и полусатни документарни филм „Сто година фудбала у Кикинди”. Некадашњи новинар Бране Маријановић аутор је тога изузетно вредног сведочанства. Материјал је прикупљао читаву деценију, а премијеру филма имао 2011. године када и истоимена књига. Тада је ОФК Кикинда славила столеће постојања, истина мењавши име у том раздобљу чак 13 пута. И сам је био организатор суботњег сусрета, а пре Мајсторовића био је и председник ОФК Кикинде, на коначном издисају бивше велике државе.
Коме и није суза заискрила током Цвијановог обраћања, јесте у појединим тренуцима током емитовања филма, укључујући и самог легендарног капитена Кикинђана. Похвално се још Цвијан изразио и о садашњој гарнитури локалне самоуправе када је реч о њиховој бризи за ОФК Кикинду, пре свега у раду и опредељењу ка младим категоријама, у овим годинама када клуб опет тежи ка висинама велике фудбалске сцене, бежећи из сивила војвођанске просечности.
Поздрави су примљени и од немалог броја фудбалера који су данас у иностранству, а по обичају минут ћутања био је намењен и преминулима. Последњи у низу, а први међу узданицама онога доба с терена, отишао је Слободан Живков…
НЕПРАВДА „ПО КЉУЧУ”
И годину пре највећег успеха, у сезони 1990/91 – последњој у СФРЈ, ОФК Кикинда завршила је у Другој јединственој лиги као пета и након иступања клубова из Хрватске и Словеније, имала пролаз за елитни степен. Међутим, када је Вардар из Скопља у новонасталим околностима био једини македонски члан најјаче конкуренције, Фудбалски савез Југославије састављен од четири републичка савеза, неправедно је предност „по кључу”, како се тада иначе све необјашњиво „објашњавало”, дао Пелистеру из Битоља који је био место испод Кикинђана.
„ПОЛУРАТНО” СТАЊЕ
У Другој лиги с 20 клубова из четири југо-републике савезне државе у распадању, запетљано је било и на спортском плану у сезони 1991/92. Требало је одиграти 38 кола и током јесени наступили су сви. Међутим босанскохерцеговачки Челик из Зенице као и Искра из Бугојна на пролеће ратне 1992. нису могли наставити лигу, а приједорски Рудар Љубија и требињски Леотар помало су играли, а више губили утакмице службеним резултатима. Македонски Тетекс из Тетова, те Балкан из Скопља мечеве последња два кола предали су без игре премда у Македонији није било рата. Тако ОФК Кикинда није гостовала у Бугојну и Зеници и ти мечеви не постоје у било којем облику. У Приједор и Скопље такође нису одлазили, али те две неодигране утакмице регистроване су службеним резултатом 0:3 у корист ОФК Кикинде која је тако је одиграла 34 утакмице, а уписила их у коначном билансу 36, уз 39 освојених бодова (два су добијана за тријумф). Победила је на 17 мечева, а 11 је пута поражена док је ремизирала у осам, од чега је пет пута узела по бод након пенала, а трипут остала празних руку.
УВЕК САМО ПИЛИПОВИЋ
Само је голман Душко Пилиповић наступио на сваком од 34 на терену одиграна меча и то од првога до последњег минута. У сезони 1991/92. играли су још: Драган Зечевић, Миле Тешић и Мирослав Пекез (по 30 пута), Слободан Живков 29, Предраг Јокановић 27, Горан Цвијан и Димитрије Димитријевић (по 25), Радован Турудија и Миодраг Грујић (по 24), Синиша Станивук 20, Станоје Бакић 19, Андраш Месарош 11, Ненад Бутулија, Раденко Нововић и Александар Бурсаћ (по 10), Драган Перић 8, Бранислав Пашић и Маринко Бановић (по 4), Мирко Шоћ, Горан Басарић и Саша Костић (по 3) те Живица Стојановић 2.
ТЕШИЋ И ЈОКАНОВИЋ ПРВИ СТРЕЛЦИ
С гол-разликом 50:35 окончала је ОФК Кикинда сезону када је улазила у елитни ранг. Те 1991/92, најбољи стрелци са по шест погодака били су Тешић и Јокановић. Следили су их Станивук, Нововић и Зечевић са по пет, Цвијан, Бутулија и Бурсаћ погађали су по трипут, Грујић, Пекез и Димитријевић по двапут те Бакић и Живков по једанпут. У збиру била су то 44 гола на терену, а шест их је још дописано због двају службених резултата.
ТАНДЕМ: ЧАНАК – ЈАРИЋ
Уз председника Мајсторовића у сезони 1991/92. били су спортски директор Миланко Чанак и секретар Зоран Јарић, а шефу струке Земку помагао је тренер Ђурађ Кресоја, док је тренер голмана био Милорад Поповић. Др Радослав Бечејац био је лекар, а Милан Попов физиотерапеут.
ИСПАДАЊЕ ЗБОГ СКРАЋЕЊА
Шта је било после, можда ћемо писати када та деценијска годишњица стигне… Но рецимо тек да је ОФК Кикинда у својој дебитантској сезони у елити 1992/93, одиграла 36 утакмица, 11 је пута победила, на девет мечева ремизирала, а 16 их је изгубила. С 31. бодом заузела је 14. место у конкуренцији 19 клубова, али је због драстичног скраћења лиге, на свега 10 екипа, у лето 1993. године испала и до данас није наново осетила најјачу конкуренцију.
