И НЕВОЉЕ ЧЕСТО ПРЕКАЛЕ
Планове од почетка припрема ремете радови у дворани „Језеро”, а на све су се још надовезале и повреде, вируси, обавезе играча на послу, школи… – каже први стручњак Кикинде Гриндекса, која ће у суботу (19 сати) у „Језеру” у претколу Купа Србије дочекати тим Рудара из Костолца
Рукометаши Кикинде, јесењег лидера на табели Супер „Б” лиге „Север” у групи „Север-Центар”, добро су одмакли с припремама за наставак лигашке сезоне, предвиђен за претпоследњи викенд овога месеца, а предстојеће суботе од 19 сати очекује их и утакмица преткола (практично осмине финала) у „Језеру” против члана елитног ранга Рудара из Костолца. Међутим, тренер кикиндског клуба Славиша Лаковић не крије с каквим се нерукометним проблемима, заједно са својим ученицима, буквално свих минулих двадесетак дана хрве.
– Планове од почетка припрема ремете радови у дворани „Језеро”, а на све су се надовезале још и повреде, вируси, обавезе играча на послу, односно школи… – каже Лаковић и појашњава – Не знам одакле бих кренуо, а не желим ни да све ово звучи као било какав алиби... Када је реч о дворани „Језеро”, као прво, нисам ни у најгорој варијанти очекивао да радови могу оволико потрајати. Мучимо се, с једном групом која има поподневне приватне обавезе, тренирамо преподне у неадекватној сали „Партизана”, а поподне имамо тренинг у дворани у Мокрину, која додуше испуњава услове за рукомет, али и сами одласци у више возила и уопште амбијент, у којем момци касније неће играти домаће првенствене мечеве, баш умарају...
Испрекидано говори стручњак кикиндског клуба, а волео би, каже, када би тај његов ритам причања, уз помоћ неког чаробног штапића, могао прекинути и крај невоља.
– Нажалост, чак четворица играча: голман Гаћиновић, Дукатаров, Јовановић и Голић, били су ван строја јер су имали позитивне тестове на корону. Даље, Лисица се опоравља након што му је пукао лист ноге на загревању уочи самог финала Купа РСВ у Бачкој Паланци, а Трнинића мучи ишијас. Илијин је дуго био повређен и тек се полако враћа у пун ритам, а школу и рукомет тешко могу ускладити: Панић, Вајер и Ђукић. Исти је случај и с капитеном Комареком и голманом Мишковим, разлика је једино што они имају обавезе на радним местима.
Побројасте Ви, читаву екипу!?
– Готово читаву, преостали су ми још Стевовић, Миковић, Гамбер и Врговић и они су заправо једини за које могу рећи да су досадашњи део припрема одрадили у правом смислу те речи, онако како један тренер може пожелети.
По овоме испаде, државном Купу нико се претерано и не радује?
– Па, није баш тако. Трудимо се да и ове муке каналишемо у позитивном смеру, ако је могуће да нас прекале. Но, реално говорећи, против квалитетног ривала као што је Рудар, а и након свега набројаног, био би прави спортски подвиг ако елиминишемо Костолчане. Након тог сусрета преостаће нам још две седмице завршних припрема за оно што нам је далеко важније односно једино примарно – старт у другом делу сезоне у лиги. Међутим, важно је напоменути, кроз контролне мечеве, најчешће, ми смо заправо уигравали поставу која тешко да може наступати у првенству. Остаје нада да ће до 19. фебрауара „ствари позитивно лећи”, односно да је некада добро до успеха ићи и тежим путем.
Стижу информације из редова ривала у лиги. Није ружичаста ситуација ни код њих?
– Ту причу сам сам забранио играчима. Гледамо само своја посла. Кикинда, као клуб, пролеће мора искористити као припрему, у сваком погледу, за јесен у елити. Тек онда може размишљати да у том елитном рангу постане стабилан лигаш без стрепње да ће опет испасти.
Појачања?
– Ставите три тачке и ту... Не знам шта бих конкретно имао рећи. Требају нам, наравно, али и ту некако ствари не иду у правцу који смо планирали. Измичу нам неки играчи које смо желели. Док ово причамо, близу смо реализације с леворуким рукометашем који нам је потребан, али не бих унапред ништа говорио док не будемо окончали посао – закључује опрезно Лаковић.
