- СИЛНИ ПРОТИВ НАЈЈАЧИХ, ПОСРТАЛИ ПРОТИВ СЛАБАШНИХ
Новокозарачка Слобода, коју је летос преузео тренер дебитант Раде Медић, зимује на четвртом месту покрајинског „Истока”. После низа сезона и клуб с најлепшег спортског објекта, на потезу од средњег Баната до северне Бачке, игра и ефикасно и лепо за око, а све је пропраћено врло добрим резултатима. Слобода, с 33 постигнута гола, има трећи напад у лиги и захваљујући понајвише томе, сакупила је 27 бодова, шест мање од водећих: ОФК Кикинде и Вршац јунајтеда, па у пролећној трци, ако и не буде главни кандидат за Српску лигу, онда ће, у значајној мери, одлучивати ко ће од водећих управо тамо. А да ове јесени не буде и на самом врху лествице, осим у два наврата од по седам дана, након петог и након 10. кола, нема сумње одлучујуће је било то што је тим са стадиона „Илија Пантелић” примио 20 погодака, па има седму одбрану.
Позив Слободе стигао ми је летос у тренутку када сам одлучивао хоћу ли или не окончати играчку каријеру. Иако сам нов у тренерском послу, радио сам једино с кадетима Полета, нисам се двоумио. Први кораци се морају начинити без обзира на околности, а ја заиста нисам погрешио када сам изабрао Слободу. Већ сада, после само полусезоне у Новим Козарцима, морам се захвалити свима у клубу на подршци – напомиње Медић.
Летос је управа Слободе поставила само један циљ: стабилизацију клуба.
За кратко време превалили смо дуг пут и одрадили огроман посао. Од тима који је сезонама стрепео за опстанак, дошли смо до играња запажене улоге у покрајинском степену. Највеће заслуге иду играчима, мада, наравно, резултатски је могло боље, јер имали смо доста осцилација. Нисмо изгубили ни један дерби јесенас. Против, испоставиће се, јесењег првака ОФК Кикинде, забележили смо победу на његовом терену, а тријумф је у сваком погледу требао бити епских размера, а не изражен само минималном разликом. У исто време, проблем су нам били и слабији ривали. Од „дављеника” који су при дну табеле изгубили смо чак осам бодова у три меча: у Новом Бечеју и Ковину по три и још два на нашем терену од Сутјешчана. Но, победнички менталитет било којег тима не може се стећи преко ноћи, а први услов за то, у фудбалу је увек био и биће само рад – закључује Медић, који заједно с „десном руком” на терену капитеном Славком Ћилибрком, затим Николом Галићем (стасао је у сваком погледу), носиоцима игре: Неђом Гавриловићем, Петром Цвијановићем, Николом Јовандићем, потом млађаним Коцкаром…, те свима осталима у плавом тиму и поред свега изреченог има много разлога за задовољство и ковање још већих планова за предстојеће пролеће.
