- КИКИНДСКИ РИБОЛОВАЦ У РЕПРЕЗЕНТАТИВНОЈ ПОСТАВИ
- Најбоље светске шаранџије окупиће се од 1. до 8. октобра на београдској Ади Циганлији
Мало коме је познато да је Србија светски првак и освајач многобројних медаља на Светском првенству у шаранском риболову. Шаранска асоцијација наше земље је у конкуренцији преко 30 држава четврта на званичној ранг листи Светске риболовачке федерације, а значајан допринос високом рејтингу дали су и кикиндске шаранџије. Место у репрезентативној селекцији Србије већ неколико година заузима четрдесетогодишњи Кикинђанин Ђура Зарић, који је на државном првенству, одржаном маја ове године на Ади Циганлији, у пару са Владимиром Суботићем заузео друго место.
-Заузели смо друго место које нам обезбеђује наступ на Светском првенству. Ове године се првенство света одржава на Ади Циганлији од 1. до 8. октобра, учествује 28 репрезентација са 84 екипе и ми смо међу главним фаворитима за освајање медаља. Наступају наше три екипе са по два члана и обзиром да се на овим водама одржало Првенство Србије, бићемо у предности. Ово ће ми бити друго учешће на Светском првенству, јер сам био у репрезентативној селекцији на прошлогодишњем такмичењу у Мађарској, где смо заузели пето место, а имам и бронзану медаљу са Балканијаде – каже Ђура Зарић.
Кикиндски шаранџија је ушао у свет риболова као седмогодишњи дечак и до пре десетак година за њега је то био само хоби и рекреација. Потом је уследио озбиљнији рад и прелазак на шарански риболов, а преломни тренутак се догодио када је приступио кикиндском „Октопусу”. Ђура је до тада био члан „Шарана”, али је због прописа да две екипе из једног клуба не могу учествовати на државним првенствима, морао да промени средину. У „Октопусу”, који је основао Благоје Немчев, зачетник шаранског риболова и светски првак из 2006. године, добио је неопходну подршку, едукацију и помоћ у опреми.
-Спортски шарански риболов изискује знатна средства и није лако обезбедити сви неопходну опрему. Државно првенство траје 50, а светско 70 сати и зато је поред основне опреме неопходно имати и шатор, кревет, столице, као и квалитетне мамце. За све то је потребно од пет до осам хиљада евра, плус 30 до 40 хиљада динара за храњење рибе. Поред помоћи свог клуба, подршку смо добили од фирме „Микрон” и „Воћњак” из Накова, а прошле године нам је за одлазак у Мађарску део средстава обезбедила и локална самоуправа – истиче Зарић.
Иако Кикинда нема реку, риболовци са ових простора су добро организовани и заузимају високо место у Србији. Ђура Зарић напомиње да је шаранска лига Кикинде по квалитету равна лиги Србије и да наше екипе на свим такмичењима постижу завидне резултате. Предност кикиндских риболоваца је и што имају „Пескару”, која је јединствена у Србији. Овај простор се редовно одржава и порибљава, а велики број пецароша који долазе из свих крајева наше земље, довољно говори о њеној популарности.
-„Риболовачко царство” пружа велике могућности спортским риболовцима, али би требало доста тога променити како би било атрактивније. Недостају рибе преко 15 килограма, што је велики изазов за риболовце, а нема ни пратећих садржаја. На овом простору нема струје, тушева, као ни смештајних капацитета, а све то би могло да се промени. Град помаже у одржавању, али то није довољно. Са мало бољом организацијом и улагањем ово би могао постати рај за риболовце – наглашава Ђура Зарић.
ТАЈНА У МАМЦИМА
Сваки риболовац се труди да направи свој мамац и ту постоје тајне о којима се не говори. На тржишту се могу наћи и куповни мамци, као што је Баила, али се ипак већина риболоваца опредељује за сопствене производе. Важно је прилагодити мамце одређеним водама и обезбедити правилну прехрану риба.
