- СКРОЈИЛЕ ГА ПОТРЕБЕ И РЕАЛНОСТ
- Незнатна, савремено дизајнирана, хералдичка корекција симбола Кикинде –који аутентично подсећа на светлу прошлост, између осталог и на изузетно важан датум 28. децембар 1892. године
До ступања на снагу новог Статута Кикинде деле нас само процедуралне, административне, формалности. Окончана је његова израда, крајем децембра и јавна расправа, а сада следи добијање сагласности од Министарства за државну управу и локалну самоуправу, те, на крају – изгласавање у Скупштини града.
Председниик Градске комисије за статутарна питања и нормативна акта Миленко Јованов напомиње да је доношење новог најважнијег нормативног акта било неопходно, на шта нас превасходно обавезује измењени Закон о локалној самоуправи. Ту је и други разлог: још увек важећи Статут није у дослуху са реалношћу, ни близу. Измењени правни оквир Града омогућиће знатно боље функционисање локалне самоуправе.
Проценили смо у комисији да нема сврхе да пречишћавамо и допуњујемо досадашњи Статут, који је, да будем у потпуности отворен, катастрофално написан – јасан је Јованов. – Само бисмо изгубили драгоцено време. Проценили смо да је најцелисходније да урадимо потпуно нов документ, прилагођен новом времену, односно стварним потребама наше средине. Имали смо, радећи, одређене дилеме, које смо у потпуности разјаснили, определивши се за најбоља решења.
По новом Статуту, Кикинђани ће, као рођендан свог града, славити 28. децембар, који снажно евоцира на историјски изузетно значајан догађај из 1892. године. Тада је, наиме, Велика Кикинда (како се звала све до 1947. године), као најбројније насеље у тадашњој Торонталској жупанији са 22.000 становика, први пут званично стекла статус града, са самосталним Сенатом и Магистратом. Историчар Срђан Сивчев објашњава да је, од неколико предлога, који свакако заслужују пажњу и поштовање, одабран најприкладнији тренутак из славне прошлости овдашњег живља. Вишенационална парламентарна димензија тада оформљене власти, коју су равномерно делили представници четири народа – Срба, Мађара, Немаца и Јевреја, чини нови Дан града посебно вредним и дужним поштовања.
Обележаваћемо, прецизирано је будућим Статутом, још два два историјска датума 20. новембар – Дан ослобођења у Првом светском рату, затим 6. октобар, Дан ослобођења у Другом светском рату. Ту је, наравно, и Слава града, 22. маја, за Светог Николаја летњег..
Добијамо и нове симболе града. Грб у три варијанте, који ће се, зависно од прилике, користити. Марко Драшковић, из Хералдичког друштва Србије, наглашава да је коначно решење сачувало елементе историјског симбола. На грбу је, наравно, оклопљена рука која замахује сабљом, на којој је одсечена људска глава. На стопи штита уочљиво је исцртано срце, док су држачи – два крилата лава. Незнатна је, дакле, савремено дизајнирана, хералдичка корекција грба, као и заставе града.
ПОВЕЋАНО ВЕЋЕ
Скупштина града, и по новом Статуту, имаће 39 одборника. Уместо досадашњих пет, Градско веће се повећава за још два члана. Месне заједнице ће, поред председника, добити и Савет.
ВРЕМЕ СНАЖНОГ РАЗВОЈА
Кикинда је стекла статус града у време свог изузетно снажног свеукупног друштвеног, пре свега привредног, развоја. У том периоду подигнута су и данас најатрактивнија овдашња архитектонска здања, попут Градске већнице, зидане од 1891. до 1894. године, Боновог хотела – садашње зграде синдиката (1886. год.), поште и Суваче (1899.), годину дана касније Гимназије. Отвара се фабрика црепа,као и занатске радње и дућани, уређује се пијаца, ничу дрвореди дуж важнијих сокака, уводи се улична јавна расвета од центра до парног млина, у саобраћају се први пут појављује бицикл, а потом и омнибус, именују се све улице… Кикиндаје, иначе, захваљујући актуелној напредњачкој власти, поново стекла статус града пре три године.
