ЉУБАВ ДУГА ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ
Суграђанин Мирослав Петровић (51), по струци машинац, запослен у „Кикиндском млину“, већ четири деценије бави се кунићарством. Првог зеца заволео је са десет година и та љубав не престаје ни данас.
-Првог зечића добио сам на поклон и од тада се бавим узгојем кунића. За све ове године трудио сам се да унапредим узгој, али и да сам пуно научим. Кроз овај хоби стекао сам велики број пријатеља. Обишао сам велики број изложби и такмичења – каже Мирослав.
Иако око зечева има пуно посла, нарочито чишћења кавеза, наш саговорник не одустаје од узгоја зечева расе оријаш. То су снажни и крупни кунићи. Крзно им је меко, дугачко и глатко. Ова раса кунића је селектована да буде добра за производњу меса.
-Оријаши су захтевни за узгој, али су они код кунића, као мерецедес код аутомобила. Они су најплеменитија и најзахтевнија раса. Достигну тежину до 10 килограма, крзно им је густо, а боја им мора бити једнака. Сваке сезоне кроз мој кунићарник прође од 60 до 80 младих, од тога двадесетак се одгаји за изложбу – рекао је наш саговорник.
Редован је и на изложбама у Немачкој где, како истиче, освежава крв. Осим тога, стиче и нова искуства.
Открио нам је да је пробао једном да прекине са кунићарством, али је зечеве свако вече сањао, тако да се вратио првој љубави из детињства.
