- Рубрика „Извор православља” добија своје књишко издање
Недавно пензионисани протојереј Јован Силашки, завршава са прикупљањем и припремом материјала за своју четврту књигу, која би требало да се нађе у штампи под називом „Извор православља”. Идеја за издавање ове књиге производ је готово четворогодишњег рада у истоименој рубрици „Нових кикиндских новина“, коју уређује.
У сваком случају, морам изразити захвалност Вашем цењеном и веома читаном листу, што сте ми дали могућност да уређујем овакву рубрику верског садржаја. Захвалан сам новинској кући која ће се појавити и као издавач ове књиге, уз благослов Његовог преосвештенства г. Никанора – епископа банатског. Уз захвалност изражавам посебно задовољство што сам део ове новинске куће.
У овој књизи – „Извор православља”, наћи ће се 180 текстова теолошког садржаја. Заправо, у књигу ће бити преточени сви текстови који су до сада били објављени у „Новим кикиндским новинама“. Текстови су веома садржајни и обогаћени, који до сада нису били доступни нашим читаоцима. Поред Христових, Богородичних и светитељских празника, налазе се у највећем броју теолошке теме из области литургике, догматике и апологетике. Заистa сам задовољан и испуњен уређивањем ове рубрике, поготово имајући у виду да је по статистици веома прихваћена и много читана.
Као уредник сам веома задовољан, јер текстови су разноврсни и интересантни. Има још много тога да се напише, јер извор православља је непресушан, али треба истрајно радити, проналазити материјал, а затим га обликовати и прилагодити данашњем схватању верника и читалаца уопште. У сваком случају треба доста рада, али и велико искуство које сам стекао како као уредник листа „Православни благовесник“, тако и као уредник ове рубрике.
У жижи јавности у последње време, покренуто је питање увођења обавезне верске наставе, односно останка предмета веронауке у школама. Какав је Ваш став?
Читајући ову рубрику, многи су стекли основно верско образовање, што ми је веома драго, али многи– млађи родитељи добијају верско образовање од своје деце која редовно похађају часове веронауке. Као што знамо, веронаука је уведена у школе пре петанест година, 2001. године, као изборни предмет. Како је веронаука као предмет заживела, с правом Патријарх српски г. Иринеј тражи и захтева да веронаука буде редован предмет. Такав статус веронауке био би прихватљивији, а ученици много одговорнији. Веронаука као предмет нема само за циљ да говори и учи децу јеванђелској науци, него им указује на циљ и значај Христовог јеванђеља. Треба да знају да је Бог љубав, и да на тој љубави треба све градити. Веронаука је и васпитни предмет који треба да послужи ученицима веронауке да постану добри, послушни и одговорни, без обзира на младост која је пуна искушења, нудећи много тога у савременом свету. У том случају, и просветни радници имаће драгоцену корист, а много мање проблема са непослушном децом. И сам сам био вероучитељ три године у шест школа, и знам колико полазници веронауке другачије приступају својој одговорноти.
Ово је део године када се већина Срба окреће породичним вредностима и светковинама православних празника и обичаја.
Хришћани првих времена одликовали су се од осталог света управо чистотом и лепотом породичног живота. Наш српски народ прихватајући преко Светог Саве јеванђелско учење, прихватио је духовна начела првовековних хришћана. Због тога и кажемо да је наша православна породица традиционална српска породица, која се још назива Домаћа црква или Црква у малом. Изненађен сам када чујем да јавне и истакнуте личности не знају шта је то традиционална породица. Одувек су наши родитељи учили своју децу да воле своју крсну славу и икону, да воле Божић и божићне обичаје, да воле све оно што је лепо и добро и свето код нас, а и они преносе ту светињу, традицију, обичаје и културу с колена на колено. Ето, то је традиционална породица коју морамо неговати и сачувати због наше будућности и опстанка. У супротном, изгубићемо духовну снагу, и тада ћемо прихватати све и свашта које нам нуди „културни савремени свет”. Надам се да до тога неће доћи, јер гледајући учешће наших младих, културних и истакнутих личности у светлим и радосним божићним данима, уверавају нас у очување те традиционалне свете српске породице, ризнице наших добара.
Овај месец јануар, препун је прелепим и богатим празницима на првом месту. Рођењем Христовим. У тако свечаном месецу, моја Савка и ја обележавамо четрдесет година брака. Као да је јуче било– Богу хвала! Уредништву Нових кикиндских новина, као и свим читаоцима, желим срећну и Богом благословену нову 2016. годину.
ЛЕПОТА ЖИВЉЕЊА
Иако у пензији, не престајете да радите и стварате.
У име Бога, већ годину дана сам пензионер и своје пензионерске дане проводим са својом протиницом Савком у нашем породичном дому, као оази лепоте и мира. У овим хладним зимским данима, у топлој просторији настају текстови за наш лист, а у недељним и празничним данима молитвено смо у храму са нашим верницима, као што је то било и до сада. Свако слободно време када је осмишљено, онда је и испуњено, и у томе је лепота живљења уз благодарност Богу са сва добра којима нас обасипа.
