- На јубиларном 15. ФЕНОК-у бројној публици у најлепшем светлу представили су се врхунски мајстори фолклора. Поред домаћина из „Гусала”, наступили и чланови КУД „Електропорцелан” из Аранђеловца
За деценију и по колико непрекидно траје Међународни фестивал народних оркестара, продефиловао је велики број извођача. Мисија очувања и неговања музичке народне баштине.
Пре 15 година у исто време почеле су две манифестације. Прва је настала из потребе да се успостави што боља сарадња са експертима из етномузикологије и етнокореологије. Циљ је, такође, био да се истражи српски традиционални фолклор нашег краја, као и региона. Сарадња са стручњацима даје резулат уколико се стечено знање примени на сцени. Стартовали смо идејом са афирмишемо нашу традиционалну музику, као и музику земаља из окружења – каже Зоран Петровић, директор АДЗНМ „Гусле”.
За 15 година на ФЕНОК-у је наступало више од 100 народних ансамбала и солиста из више европских земаља. Фестивал је максимално подржала локална самоуправа.
ФЕНОК је, нема дилеме, једна од највећих манифестација у нашој средини. Са поносом можемо рећи да смо у граду у којем постоји најстарије српско културно-уметничко друштво у Србији. За протеклих 140 година, „Гусле” су оставиле немерљив траг на развој и очување културе у Кикинди. Задовољство ми је што смо домаћини толиком броју врсних уметника – напоменула је на отварању Босиљка Срдић, заменик градоначелника.
Сарадња „Гусала” са Културно-уметничким друштвом „Електропорцелан” из Аранђеловца траје пет година. Аранђеловчани су се Кикинђанима представили играма из Шумадије, Тимока и Владичиног Хана. Импресионирали су публику.
Нашле се сродне душе. Разумемо се, па с гуштом сарађујемо.„Гусле” су увеличале наш годишњи концерт. Сарадња се, наравно, наставља– поручио је Обрад Поповић, председник КУД-а „Електропорцелан”.
Чланови „Гусала” извели су и нову кореографију која на прави начин осликава важност Етно-кампа и ФЕНОКА.
–Игре из Лике, које су премијерно изведене, директна су последица Етно-кампа. Пре две године, наиме, трагајући за музичком баштином у оквиру Етно-кампа, упознали смo Мому Обрадовића који свира на тамбури самици. Интерактивно смо га укључили у ансамбл. Заједно са њим припремили смо кореографију из Лике уз звуке његовог инструмента. На овом примеру се види колико су нам у настојању да сачувамо традицију важна истраживања, али и казивачи на терену – наглашава Игор Попов, уметнички руководилац „Гусала”.
УСПОМЕНЕ СЛЕПОГ ГУСЛАРА
Бозидар Симеонов, слепи гуслар из Бугарске на овој манифестацији је редовно, од оснивања. Кикинда му је, каже, у срцу. Зато јој се изнова враћа.
Радо се одазивам позиву са учествујем на ФЕНОК-у. Сваке године доведем нове музичаре. Успомене које сам сабрао са ове манифестације немерљиве су. На првом фестивалу, сећам се, наступио сам са ансамблом из Бугарске. Након концерта музичари су били уморни и пожурили да се одморе. Зову и мене, а ја им велим: „Нећу да спавам јер ћу остати без успомена” – прича гуслар Божидар Симеонов.
УМЕТНИЦИ ЗА РЕСПЕКТ
Кикинђанима су се у конкуренцији оркестара представили уметници из Румуније, на челу са Трајаном Барбулом, најпознатијим певачем банатских дојни, односно севдалинки, затим састав Морешка Нова из Пуље на југу Италије. На дворишној сцени у Курији наступио је и ансамбл младих школованих музичара из Бугарске који музицирају на традиционалним инструментима, као и тамбураши „Батини бећари” из Великог Сенмиклуша. Последње вече ФЕНОК-аб било је резервисано за љубитеље етно-џеза уз звуке бенда „Мораитика” из Новог Сада.
