- Жеља брачног пара Гашић била је да златну свадбу прослави са синовима, унуцима, родбином и пријатељима јер пре 50 година нису били у могућности да направе свадбено весеље
Седмедесетчетворогодишњи Ратко и четири године млађа Љиљана Гашић венчали су се 1. августа, сада већ давне 1966. године. Љиљана је тада имала 19, а Ратко 23 године, и пет деценија касније, присећајући се упознавања и почетка велике љубави, обележили су у недељу, у кругу родбине и пријатеља, своју 50. годишњицу заједничког живота. Посебност читавом догађају дало је поновно венчање које су организовали овим поводом.
Упознали смо се на чувеном кикиндском корзоу. Љиљану сам запазио кад је имала 16 година и била је ученица средње школи у Чоки. Она је викендом долазила у Кикинду, а ја сам сваки слободан тренутак користио да одем у Чоку да је видим. Заљубили смо се и та љубав нас и данас веже – присећа се Ратко Гашић.
Пре брака били су заједно три године. Како нам Љиљана у шали открива у децембру 1965. године она је почела да живи са Ратком најпре на „пробу”, да би се у августу венчали.
Љубав је била све већа и некако сам осетила да ће ме Ратко запростити. Рекао ми је, ако ми родиш два сина бићеш најсрећнија жена на свету. То се обистинило и увек сам се осећала онако како ми је обећао. Наша љубав и даље траје и то нас држи у животу. Имамо два златна сина, унуке, снахе, волимо се и поштујемо међусобно. Када смо се први пут венчали, Ратко ми је купио 18 црвених и једну белу ружу– присећа се Љиљана Гашић.
За 50 година заједничког живота било је лепих и мање лепих тренутака, али у сећању остају само срећни догађаји.
У сваком браку има несугласица и чарки. Било је тренутака да се посвађамо и да неколико дана не причамо један са другим. Ипак, све нас је то учвршћивало и постајали смо јачи – каже Ратко.
Синови Владимир и Борислав Гашић рођени су у размаку од годину и по дана. Заједнички су одгајали и неговали децу, а били су запослени – Ратко у „Ангропромету” и Љиљана у ПИК-у.
Жеља брачног пара Гашић била је да златну свадбу прослави са синовима, унуцима, родбином и пријатељима јер пре 50 година нису били у могућности да направе свадбено весеље.
Свадбу нисмо правили када смо били млади, а како имамо пуно пријатеља, желели смо да је организујемо. Старост је сваког дана све већа и обоје смо били за то да нама драге људе окупимо на једном месту – додаје Љиљана Гашић.
Искреност, поштовање и поверење, уз љубав која се негује, су најважнији за успешан брак, који траје већ 50 година закључили су Љиљана и Ратко.
