Од најстаријих времена, Велики четвртак се сматрао празничним даном страсне седмице. Тог дана Црква молитвено обележава успомену на свештено умивање, Тајну вечеру, молитву у Гестиманском врту и издају – предају Господа Исуса Христа на страдање. Најзначајнији тренутак догодио се на Тајној вечери када се Спаситељ обратио својим ученицима рекавши им: „Нову вам заповест дајем, да волите један другога, као што сам ја вас волео! По томе ће вас познати да сте моји ученици, ако будете имали љубави међу собом”.
Најзад Христос узе у своје пречисте божанске руке хлеб, благослови га и преломи, па даде својим ученицима рекавши: „Узмите једите ово је тело моје које се за вас ломи ради отпуштења грехова”. Затим узе чашу са вином и давши хвалу Богу, даде ученицима говорећи: „Пијте из ње сви, ово је крв моја Новога завета, која се пролива за вас и многе ради отпуштења грехова. Ово чините мени у помен!” (Лк.22,19)
Ова Света тајна причешћа, од установљења, непрекидно се врши на светим престолима Васељенске Цркве. Овим причешћем Христос завршава Стари завет и утврђује Нови завет који ће сутрадан започети својом крвљу на крсту.
ВЕЛИКИ ПЕТАК
На Велики петак, на дан искупитељског страдања и смрти Господа, не служи се Света литургија већ се обављају часови. Господ је тог дана вољно претрпео страдање на крсту и принео себе на жртву. Његовим божанским телом принета је жртва, и зато се тога дана не приноси Богу тајанствена жртва – кроз Свету литургију. Време смрти и скидање тела Господа са крста освећује Православна црква вечерњим богослужењем када се из олтара износи плаштаница и ставља на Христов гроб. После вечерња на повечерју следи Канон о распећу Господњем, у коме се изражава туга Цркве и плач Пресвете Богомајке за Сином.
У крсној смрти Спаситељевој, долази до свога врхунца Његова неизмерна љубав према човеку. Стога се крст и издваја као врхунац Богочовечанског спасења света, а Спаситељ све то потврђује својим речима: „Ја дођох на час овај, да бих примио смрт за све”.
ВЕЛИКА СУБОТА
На Велику суботу Православна се сећа погреба Господа Исуса Христа и Његовог силаска у ад – бездан пакла, царство мртвих – одакле је ослободио душе праведних, а по свом вазнесењу и њих повео са собом „Више свију небеса”(Еф. 4,10). На том иконографском мотиву приказан је васкрсли Господ, како разбивши врата пакла, гази ђавола и пружа руку Адаму и Еви и свим старозаветним патријарсима, који су у аду чекали час Христовог искупљења.
Свој силазак у ад Спаситељ је пропратио својом проповеђу оног истог Јеванђеља које је проповедао на земљи. Исто Јеванђеље и исто спасење.
ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО
„Христос Воскресе, земљу потресе, тугу однесе, радост донесе” (Св. Владика Николај). Овим речима Светог Владике благовестимо најрадоснији дан од свих дана, дан када се живот објавио свету.
У светлости Васкрслог дана ми сагледавамо сав свој живот, и радујемо се животу. Радост коју нам Васкрсење Христово даје данас, потребно је посведочити овоме свету и овом времену, јер ту радост нам нико други, никада и нигде не може ни дати ни одузети.
Заиста велика је и чудесна тајна Васкрсења Христовог, и свих спасоносних дарова које свету и човеку доноси Васкрсли Христос. Да бисмо то разумели, и да бисмо се Васкрсењу Христовом радовали, треба да разумемо животну Богооткривену истину коју нам сведочи да је свет створен од Бога ни из чега (I Мојс.1,1).
Светло Христово Васкрсење је догађај свеопште радости и вечног весеља. Срца са блаженим одушевљењем тога дана доживљавају ту светлу радост. И сама природа прославља заједно са људима. Небо и земља, море и ваздух, све видљиво и невидљиво пева песму победе васкрслом Господу.
Ове 2017. године, 16. априла по новом календару, сав Хришћански свет прославља Васкрсење Христово.
Христос воскресе – ваистину воскресе!
