СВЕТСКО, А МОКРИНСКО
- У обе конкуренције победе однеле припаднице лепшег пола, Мокринчанке. У сениорској је најтврђе јаје имала Ивана Продановић, а шампионка међу најмлађима је Јана Јурић
Ивана Продановић (22) из Мокрина прва је жена која је освојила шампионски пехар 32. Светског првенства у туцању фарбаним јајима. У суперфиналу сениора она је била боља од Милана Михајловића из Бијељине који се титулом светског првака окитио пре седам година. Победничко јаје одабрао је отац Миодраг Продановић, четвороструки првак овог јединственог такмичења који је последњих неколико година и судија.
–Срећна сам због овог великог успеха. Пре пет година такмичила сам се у категорији јуниора и тада сам била прва. Имала сам жељу да и ове године учествујем у чему ме је подржао отац. Он је заслужан за одабир јаја које је скувао и офарбао. Њему припадају све заслуге за овај пехар – истакла је видно узбуђена Ивана Продановић.
Миодраг Продановић није крио задовољство што је још један пехар додат колекцији.
–Јаје које је најтврђе на свету потиче из мог кокошињца. Иако је било ситно и од младе коке, било је најјаче – открио је Продановић.
Другопласирани Милан Михајловић напомиње да је Ускрс најлепши управо у Мокрину.
–Волим да се тамичим на овом првенству, а поред јаког јајета потребно је и мало среће у жребу. Радујем се што имамо шампионку и што млади настављају овако лепу традицију – додао је Михајловић.
И овога пута победничко јаје је пресечено на пола и победница и судија, у овом случају ћерка и отац, дегустирали су га. Тако се показује да је јаје природно и да није ојачано.
И у јуниорском суперфиналу победу је однела десетогодишња Јана Јурић која је имала јаче јаје од Дуње Голић. Обе финалисткиње су из Мокрина.
–Први пут сам се такмичила и увек ћу памтити овај Ускрс. Јаје са којим сам се такмичила одабрао је комшија – рекла је Јана Јурић.
Пехаре и новчане награде уручио је градоначелник Никола Лукач који је напоменуо да ово Светско првенство превазилази границе наше земље.
–Традиција у Мокрину живи и чува се. Први пут у историји победница је жена. Бити најбољи и одабрати најбоље јаје у Мокрину је престиж. Хвала свим такмичарима који су учествовали, а многи од њих јаја су тражили скоро годину дана, а само Мокринчани знају тајне и мистерије методе одабира победничког јајета – изјавио је Лукач.
У обе категорије било је 150 такмичара, а на Васкрс се у Мокрину окупио више хиљада посетилаца, напоменуо је Живица Терзић, председник такмичарског жирија.
–Колико смо посвећени говори и то да смо основали Академију и институт за одабир тврдих јаја. Већ 18 година такмичарска јаја, након што добију одобрење стручног жирија, чувају се у сефу. На тај начин сви су сигурни да се на такмичењу користе само кокошија јаја – казао је Терзић.
Васкрс је веома важан за Мокринчане и за овај празник офарба се око 200.000 јаја. Мештани се сваке године труде да буду што бољи домаћини гостима, рекао је председник Савета месне заједнице Дејан Ивановић.
–Сви гости су добродошли, а сваке године их имамо све више јер је наша манифестација јединствена и као таква интересантна је многима. Ове године поред домаћих имали смо и такмичаре из Шведске, а опет су нам се придружили и наши пријатељи из Републике Српске – прецизирао је Ивановић.
Васкршње свечаности почеле су за Лазареву суботу и трајале су до другог дана Васкрса. Вишедневни програми обухватили су књижевне вечери, изложбе, традиционална окупљања, као и концерте КУД-а „Мокрин“ и новосадског „Нострадамуса“. Манифестацију су помогли град Кикинда и Месна заједница.
ОНЛАЈН ТАКМИЧЕЊЕ
У оквиру Васкршњих свечаностио организовано је и треће онлајн такмичење. Учесници су слали фотографије офарбаних јаја, а победила је фотографија која је имала највише свиђања. То је ове године слика Сабрине Цигановић из Кикинде. Најлепша фотографија награђена је са 10.000 динара.
ТАКМИЧЕЊЕ У РУСКОМ СЕЛУ
Ускршње дечије такмичење у туцању фарбаним јајима у Руском Селу окупило је 90 малишана. Надметање је ове године одржано 25 пут, а покренуто је на иницијативу неколицине мештана. С временом је постало традиционално и на њему учествују деца из околних места, али и Рускоселци који живе у другим градовима и земљама, а долазе у родно место током празника.
