Спаситељ је Богочовек; у томе је Његова тајна, па и тајна Његовог учења. И Његово јеванђелско учење и спасоносно тиме што је богочовечанско.
Све што треба спасењу овога света и људима у свету Спаситељ је казао у своме учењу. На сва важна питања Он је у њему дао одговор. Нема питања које може мучити душу људску да на њега у Богочовечанском учењу није дат посредни или непосредни одговор. Људи не могу измислити више питања него што има одговора у Спаситељевом учењу. Уколико човек у Богочовековом учењу не нађе одговор на неко своје питање, значи: поставио је споредно или бесмислено питање на које Бог мудрости не одговара.
Стога је Спаситељ имао право да своје учење назове Јеванђељем – Благовешћу, а то значи: учење о Богу, човеку света, вечној истини, правди, добру, љубави васкрсењу и вечном животу. Он је уистину једини Учитељ благих вести у овом свету, јер је својим животом, смрћу и васкрсењем, и уклонио не само највећу горчину људског живота; смрт, него и извор горчине; грех, побеђујући истовремено и самог оца греха; ђавола. Он је једини међу људима имао право да себе назове јединим учитељем рода људског.
Када се говори о вредности и сили речи Божје, ту не може бити преувеличавања. У Спаситељевим речима је Бог и све Божје, с тога су оне непролазне. Усвоји ли их човек, он постаје непролазнији од неба и земље јер је у њима сила која обесмрћује човека и чини га вечним. Зато је Он рекао: „Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.”
Но, и већи дар је пред нама, и већа радост. Изучавањем Спаситељевих речи човек се удостојава још и веће части: он постаје брат Христов, и сестра и мати. То је Христос рекао објавивши:„Мати моја, брат мој и сестра моја они су; који слушају реч Божју и извршују је.” (Лк.8,19-21) Од слушања и вршења речи Божје по души се неосетно разлива неисказано блаженство које не личи ни на што земаљско, а Саситељ каже:„Блажени су који слушају реч Божју и држе је.”
Господ Исус Христос није одједном открио људима истину своје Личности. Томе је Он поступно водио људе; чинио је Божанска дела и говорио Божанске речи, да би на основу тога људи сами спознали Бога у Њему. То постепено припремање нарочито је изражено у Његовом односу према својим ученицима и апостолима.(Јн. 1,49; 20,28) Они су га пратили, и били су Његова верна сенка. Својим очима гледали су како исцељује од различитих болести, како изгони нечисте духове, како васкрсава мртве, како неодољивом силом проповеда јеванђеље, и како се милосрдно опходи са људима. На основу свега тога, они су дошли до убеђења: да је Исус Христос Син Божји, Месија, Бог.
СВЕТА ПЕТКА
27.10.2016.
Преподобна мати Параскева по предању пореколом беше Српкиња. Рођена је у Епивату поч. XI века, граду између Силимврије и Цариграда. После смрти родитеља замонашила се и отишла у Јорданску долину, у којој се подвизавла до своје смрти. Према посебном виђењу које је имала, вратила се у Епиват где се у посту и молитви упокојила.
Њене чудотворне мошти преношене су током времена у Цариград, Трново, па опет у Цариград и у Београд. Сада се налазе у раду Јаши – Румунија.
У Београдској тврђави на Калемегдану, у Капели Свете Петке – у непосредној близини цркве Ружице, налази се извор воде која чудотворно делује.
Побожни Београђани и верници из других места, често одлазе, а поготово петком, у храм и на извор где добијају од ње благодатну помоћ по вери својој.
