У редовној рубрици, у тексту „Шта је исправно”, од 2. јуна ове 2016. године, поменуто је – Законоправило – Крмчија установљено у време Светог Саве, а у овом броју биће појашњено ово правило.
Свети Сава је по повратку из Никеје 1219. године, када је био посвећен за првог Архипепископа свих српских и поморских земаља, почео да остварује циљ украшавања свога отачатства. Ради уређења свеопштег; црквеног живота, црквене управе као и за уређење друштвеног живота, настала је најобимнија средњовековна српска законска књига под називом Крмчија, док је њен књижевни и српски назив – Законоправило.
Ништа слично из тога времена немају данас цивилизовани народи Европе – ни Немци, ни Французи, ни Енглези. Позната Магна карта у Енглеској, правни споменик из 1215. године, само је подужи свитак на пергаменту, и то на латинском, а Законоправило (из тог времена) јесте огромна књига са око 800 страница, сачувана у више преписа. То је највећа српска књига, за коју сам Свет Сава наводи да је богонадахнута. Изражена богнадахнутост ЗаконоправилаСветога Саве обавезује на примену његове садржине како у животу Српске цркве и државе, тако и у животу сваког верника.
Законоправило је зборник црквеног и државног законодавства који је српском народу омогућио да добије правилан поглед на свет, Цркву, државу, народ и све што му се налазило на путу националног васкрсења и културног напретка.
Важност Законоправила је у томе што Срби из њега сазнају да је језик што и светлост, да су многе српске речи заборављене, односно замењене туђим речима. Да је прави смисао живљења љубав човека са Богом и људима, из чега проистиче и успоставља се равнотежа и сазнање да се породица заснива у складу са одређеним црквенограђанским прописима. Да Црква и држава међусобне односе треба да унапређују у сагласју, тако што ће и једна и друга подједнако да поштују свештена правила као поруке Светога Духа. Закон треба да буде цар и огледало свима – од владара до црквеног поглавара и просјака.
Свети Сава у Законоправилу пише и о обмани исмаилћанске вере, из чега треба закључити да је много пре појаве Турака на Балкану Свети Сава предочио опасност од ислама. Само тако је Свети Сава могао да положи темеље на којима ће се испунити речи цара Давида: „Гле, шта је боље или шта више ствара радост него кад браћа сложно живе”. (Пс. 132,1)
ИВАНДАН – 7. VII
Чудесно рођење овог угодника Божјег, још чудеснији живот његов, а врло тужни крај земног живота. Он је син свештеника Захарија и мајке Јелисавете. Немајући деце, они мољаше Бога да им подари од срца порода. И једног дана док је служио у храму, јави му се Свети архангел Гаврило и рече:
„Захарије, не бој се јер је услишена молитва твоја, и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и наденућеш му име Јован”. (Лк. 2,13)
Али Захарије није поверовао речима Архангела, зато му он повишеним гласом рече:
„Ја сам Гаврило који стоји пред Богом и послан сам да ти говорим и јавим ову радост. И ево бићеш нем и нећеш моћи говорити до онога дана доке се то не збуде, зато што ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време”. (Лк. 1, 19 – 20)
Тако је и било. После годину дана, Јелисавета роди сина. И осмог дана скупише се у њихов дом сви њихови сродници да би дали име детету. Већина од њих била је за то да се детету да очево име, али кад упиташе самог оца, он узе дашчицу и написа:
„Јован му је име” (Лк. 1, 63)
И одмах му се отворише уста и језик, и стаде славити и хвалити Бога, и прорицати да ће то дете бити велико пред Богом и пред људима, и да ће припремити пут за долазак Месије – Спаситеља света.
