22. мај 2016.
Овај велики пророк беше од царскога рода. Рођен је у Јерусалиму од оца Амоса, брата Амасије цара Јудејског. По великој благодати Божјој, која је била у њему, Исаија се удостојио видети Господа Саваота на престолу небеском окруженог шестокрилним серафимима који непрестано певају: Свјат, Свјат, Свјат, Господ Саваот. Исаија је много пророковао, како појединим људима, тако и народима.
Прорекао је пад Јерусалима и освајање од стране цара Сенахерима, и опомињао јеврејске народне главаре да се не уздају у помоћ Мисираца и Етиопљања, пошто ће и они бити покорени од истог цара, него да се уздају у помоћ Свевишњега. И ово пророчанство, као и сва остала дословце су се испунила.
Најважнија су му пророчанства о ваплоћењу Бога, о зачећу Пресвете Богородице, о Светом Јовану Претечи, и о многим догађајима из живота Христова. Овај пророк, због чистоте срца свога и због ревности према Богу, примио је свише још и дар чудотворства. Тако када Јерусалим пострада од суше, он се помоли Богу, и вода потече испод горе Сиона. Та вода прозвана је Силоам (послата); и на ту воду упутио је доцније Господ слепорођеног да се умије да би прогледао.
У време цара Манасије, када је Исаија говорио против многобожачких обичаја, дигао се велики гнев владара и народа, и он би ухваћен, изведен изван Јерусалима и тестером преструган, на 700 година пре Христа.
Пророк Исаија пророчки говорећи о Пресветој Богородици каже: „Зато ће вам сам Господ дати знак: Ето девојка ће затруднети и родиће сина, и наденуће му име Емануил што значи: с нама је Бог”. (Ис. 7,14)
Свети Симеон Богопримац изабран је као један од Седамдесеторице којима би поверен посао превођења Библије са јеврејског на грчки језик. Када је дошао до овог пророчанства, он девојка замени са младом женом, јер је било нестварно да девојка роди дете. Али у том тренутку јави се Симеону анђео Божји, задржа га од те намере, објаснивши му да је пророчанство истинито. Као потврда тога, неће умрети док не види Месију рођеног од девојке. Празник – Сретење.
Значајно је пророчанство Исаије о Месији које гласи: „Презрен беше и одбачен између људи, болник и вичан болестима, и као један од кога свак заклања лице, презрен да га ни за што не узимасмо. А он болести наше носи, и немоћи наше узе на се, а ми мислисмо да је рањен, да га Бог бије и мучи. Али он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на њему нашега мира ради, и раном његовом ми се исцелисмо. Сви ми као овце зађосмо, сваки се окрене својим путем, и Господ пусти на њега безакоње свих нас. Мучен би и злостављан, али не отвори уста своја; као јагње на заклање вођен би и као овца нема пред оним који је стриже, не отвори уста своја. Одредише му гроб са злочинцима, али на смрт беше с богатим, јер не учини неправде, нити се нађе превара у устима његовим. Али Господу би воља да га бије, и даде га на муке; кад положи душу своју у принос за грех, продужиће дане, и што је Господу угодно напредоваће његовом руком”. (Ис. 53, 3-10)
ЛЕТЊИ СВЕТИ НИКОЛА
Овога дана наша Црква молитвено обележава Пренос моштију Светог Николе из Мира Ликијског у град Бари – Италија. Ово се догоди у време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика 1087. године. Сам светитељ јавио се у сну неком чесном свештенику у Бари и наредио да му се мошти пренсу, јер је постојала опасност од навале муслимана на Ликију. При преносу светитељских моштију, догодише се многа чудеса, како од додира моштију, тако и од мира које се изобилно точило из моштију. Још се у овај дан спомиње чудо када је Свети Никола вратио вид слепом Стефану Дечанском, краљу српском, који је у знак захвалности подигао манастир Високи Дечани.
Поред многобројних храмова који су посвећени овом светитељу и овом догађају, и наш кикиндски храм тога дана слави.
