У нашем црквеном календару у току године молитвено су три пута обележена ова света браћа, али уз назначење, што је врло интересантно и симптоматично, ради се о три различита пара – браће, и сви су били бесребреници, чудотворци и врачеви. Када кажемо бесребреници подразумева њихову бесплатну улогу лечења, чудотворци су; јер њихове молитве уз медикаменте, чудотворно су помагали најтежим болесницима. У оном времену врачеви су називани народни лекари, док је тај назив оскрнављен, јер су га многи злоупотребили и обешчастили, тако да када кажемо врач или врачара, мислимо на особе које се баве недозвољеним надрилекарством, магијским и „пророчким” деловањем.
Ова света браћа која се прослављају у овом дану беху родом из Рима, као деца крштена, и у хришћанском духу васпитавана. Имајући велику благодат од Бога да лече људе од сваке болести и муке, и то обично полагањем руку. О дару чудотворства говори сам Спаситељ својим ученицима који им дарује када их шаље да проповедају и каже:„И ходећи проповедајте и казујте да се приближило Царство небеско. Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните; на дар сте добили, на дар и дајте.”(Мт.10,7-8)
Ову благодат задобила су и ова света браћа кроз искрену веру, и чинећи чуда помажући болнима, они су од њих само тражили да верују у Христа, јер у име Христово они су све то чинили.
Наследивши велико имање, они су га милостиво раздавали бедним и невољним. У то време, цар у Риму беше Карин, пред кога доведоше свету браћу оковану ланцима. После дугог испитивања, цар им нареди да се одрекну Христа и принесу жртве идолима. Но Козма и Дамјан не само што не послушаше цара, него га саветоваху да отступи од мртвих идола и да призна јединога истинитога Бога. „Наш Бог није створен, него је Он Створитељ свега, а твоји су богови измишљени, и дело су људских руку”, рекоше му света браћа.
После чуда учињенога над самим царем, јер га чудесно исцелише од тешког недуга – болести, цар и сам изјави своју веру у Христа и отпусти свету браћу с миром. И он продужише славити Христа Бога и исцељивати болне, и беху сами од народа прослављени на све стране.
Позавиди им на слави неки лекар, некадашњи учитељ њихов, и под изговором да беру лековите траве изведе их у планину и поби камењем. Часно пострадаше за веру Христову 284.год. Њихов спомен поста трајан у Цркви, а њихове душе прославише се у Царству небеском, да вечно живе у слави и радости.
Друга браћа по истим именима прослављају се 30. октобра, и исто су мученици, пострадаше у време цара Максимилијана. Две недеље касније 14. новембра, молитвено се прослављају и трећа света браћа, који су рођени у Азији, али нису страдалици него су прослављени од Бога даром чудотворства. Овој браћи бесребреника посвећен је један исти тропар који гласи:„Свети бесребреници и чудотворци, Козмо и Дамјане, посетите немоћи наша, забадава добисте, забадава и дајте.”
У Кикинди је подигнут храм и посвећен је св. муч. и врачевима Козми и Дамјану који се прослављају 14/1. јула. Тога дана 1996. године, тадашњи Епископ банатски Г. Хризостом осветио је камен темељац за нови храм, који се налази на крају ул. Николе Француског и Војина Зиројевића.
Доласком оца Бобана Петровића 2003. год. започета је градња храма, а већ неколико година у подигнутом храму редовно се богослужи, а на дан храмовне славе служи се торжествено Света Архијерејска Литургија.
