У овој рубрици до сада је била тематски обрађена крсна слава у изворном и обичајном смислу, док се у овом броју, када су наступили славски празници – крсне славе, треба рећи нешто више о извору и симболима крсне славе, као и о обичајном славском поступку у нашем крају – Банату, али изложити и одређене разлике.
Подсећања ради, морамо рећи да је крсну славу утемељио Свети Сава, наш највећи светитељ и просветитељ, који је мудро поступио у организацији мисионарске акције у народу.
У затеченој литургијској пракси, најлошији је био спомен светитељу и упокојенима. Обилне жртве, посебно жртве животињског порекла, то паганско наслеђе које је неприродно ушло у праксу балканских хришћана, посебно се није допадало св. Сави. Он учвршћује литургијски корен славе који од тада улази у породицу, па ће слава, нарочито у време турског ропства, постати црквени стожер српске Цркве, породице и представљати суштинску основу за идентификовање српског православног народа Божјег.
Из претходно изложеног Светосавског програма и типика о обнови народне душе, видимо искрену жељу св. Саве да постави духовне темеље.
Ти темељи су били изражени у литургијској обнови кроз замену паганских схватања, али и јачања чисте духовне свести кроз поштовање Божјих угодника – светитеља и спомен упокојених.
Када је део те праксе из Цркве пренесен у кућу, домаћини су о слави носили те дарове као прилог Цркви. Тек тада је Српска православна породица постала права црква у малом или домаћа црква, какву помиње апостол Павле. (Рим.16,4; Кор.16,9; Кол.4,15; Фил.2.)
У уском породичном кругу, домаћин породице у недостатку свештеника у одређеним празницима као и крсној слави, преузимао је улогу – чин приношења колача као бескрвне жртве Богу. Овим чином, употпуњен је делимично литургијски недостатак, а он се у Цркви назива – Евхристијска успомена.
Говорећи о крсној слави поставља се питање: Шта симболише и који су симболи крсне славе?
Крсну славу симболише породични светитељ – заштитник који се наследно у породици прославља. Славити славу, подразумева прослављати је искључиво у породичном дому – јер је она породични чин, уз присуство и одређени број гостију, али уз учешће своје цркве одн. Свештеника који ће обавити освећење, почев од славске водице до кољива – жита и резање славског колача.
Свака српска – православна кућа, која држи до своје крсне славе, треба да има у свом дому славску икону. Освећењем водице, врши се духовно очишћење дома, где се уз благослов Божји, свештеник моли за милост, живот, мир, здравље и спасење њихово.
Свештеник узносећи славски колач према икони говори: „У славу част и спомен св. оца Николаја – или другог, приносимо ти Господе ову жртву, његовим молитвама прими Сведобри у свој наднебесни жртвеник”. Освећујући кољиво свештеник почиње молитву:„Господе Ти си Својом речју све успео и наредио земљи да производи сваковрсне плодове, да их ми употебљавамо и њима се хранимо…јер Твоји служитељи принеше ово у Твоју славу и част и спомен – име светитеља и у помен онима који умреше у благочестивој вери”.
Славски колач са вином, предображава Св. тајну евхаристије – причешћа, док кољиво – жито симболично представља и подсећа на васкрсење мртвих. Кадионица и тамјан који се уздиже, а свећа и кандило које горе, говоре о светлости Божјој и узношењу наше молитве Богу. Чак и нож којим режемо славски колач, предображава копље којим је Христос прободен, и указује на спасоносну жртву Његову.
У нашем крају – Банату није утемељен славски колач у односу на друге крајеве Србије и шире, али зато се у нашим домовима колач припрема и приноси за Божић као и чесница, али и василица за Нову годину одн. Обрезање Господње, када Црква слави и Св. Василија Великог.
Свим свечарима, нека је срећна и Богом благословена крсна слава.
