Поред дванаесторице великих апостола, Христос је изабрао и седамдесеторицу својих апостола, а Свeти ап. и јеванђелиста Лука то овако описује:
„А потом изабра Господ и друге, Седамдесеторицу, и посла их два по два пред лицем својим у сваки град и место куда намераваше сам ићи и рече им: Жетве је много, а посленика мало; зато се молите господару жетве да изведе посленике на жетву своју. Идите; ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове. Не носите кесу ни торбу ни обућу, и никога не поздрављајте на путу. У коју год кућу уђете најпре кажите Мир дому овоме! И ако онде буде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се вама. А у тој кући будите, и једите и пијте што у њих има, јер је посленик достојан плате своје; не прелазите из куће у кућу. И у који год град уђете и приме вас, једите што вам се изнесе, и исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближило вам се Царство Божје! Кажем вам да ће Содому бити лакше у Дан онај неголи граду томе”.
О повратку седамдесеторице и прослављању Бога Оца, апостол и јеванђелист Лука наставља и каже: „Вратише се пак Седамдесеторица са радошћу говорећи: Господе, и демони нам се покоравају у име Твоје. А Он им рече: Видех сатану где паде са неба као муња.
Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити. Али се томе не радујете што вам се духови покоравају, него се радујете што су имена ваша написана на небесима.
У тај час обрадова се духом Исус и рече:
Хвалим те Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да Оче, јер је тако била воља твоја. И окренувши се ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син, осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме открити.
И окренувши се ученицима насамо рече: Благо очима које виде што ви видите. Јер вам кажем су многи пророци и цареви желели видети што ви видите, и не видеше; и чули што ви чујете, и не чуше.” (Лк.10,1–12;17-24)
Сви апостоли, које је Господ прибројао у седамдесеторицу дали су огроман допринос, градећи Цркву Христову – проповедајући, радећи и живећи по заповести и вољи Божјој. Али исто тако, сви су они своју проповед без страха, са чврстом вером у васкрслог Господа, потврдили и својим животима.
Од ових апостола, издвајамо неколико који су били блиски Христу, али и знаменити по својим делима, а то су: Св. апостоли и јеванђелисти Марко и Лука, св. Јаков звани брат Господњи, апостол Клеопа и апостол Симеон.
Апостоли Марко и Лука знаменити су по томе што су написали јеванђеље. Марко је био сапутник апостола Петра, који га у својој посланици назива сином по духу. Сапутници су били Лука и Клеопа, и они су се удостојили да буду сапутници и васкрслог Господа на путу за Емаус. Клеопа је био брат праведног Јосифа, док су из ове породице и апостоли Јаков и Симеон. Јаков је био први епископ Јерусалимски, а по његовом страдању, наследио га је Симеон који је такође мученички страдао у дубокој старости.
Св. свештеномуч. Сава – Трлаић – 17. јул. Овај дивни угодник Христов – Епископ горњокарловачки, који је својом невином крвљу залио темељ Цркве Христове у време Н.Д.Х. 1941.год. са правом је 2000 г. канонизовао као свештеномученик, и уврштен у календар за 17. јули.
Свештеномученик Сава рођен је у Молу 1884. год. од оца Стефана и мајке Јелисавете, а крштен је као Светозар. Основну школу завршио је у Молу, гимназију и богословију у Сремским Карловцима. Рукоположен је 1909.год. и одмах постављен у малом месту Печка – Мађарска, а како је брзо остао удов, по смрти супруге Софије рођ. Писаров из Аде, са мајком Јелисаветом прелази у Башаид где је као парох завршио Правни факултет 1919. год. да би одмах после тога положио и строги судијски испит на Загребачком свеучилишту. У Башаиду остаје до 1927.г.
О овом изузетном човеку, свештенику, монаху, епископу и на крају као страдалнику, највише је писао уредник ове рубрике. Године 2009. објављена је прва књига: „На бранику вере и свога рода”, а 2015. год. из штампе излази и друга књига: „Владика Сава и његови савременици“.
