- КОСИДБА КАО НЕКАДА
- Манифестација негује и наш однос према житу и хлебу који добијамо од њега и важна је да научи све младе како се некада радило и живело – рекао је Кабок.
У организацији КУД-а „Ади Ендре” и Месне заједнице у Сајану, у суботу су одржане 21. Севернобанатске жетелачке свечаности. Дуже од деценије ова манифестација је међународна, тако су и ове године поред екипа из Војводине у ручном кошењу жита, трчању по стрњишту, гурању паорских кола, припремању жетелачког фруштука учествовали су и суседи из Мађарске и Румуније. Манифестацију је отворио Имре Кабок, члан Градског већа.
У данашње време није само важно неговати традицију него, многи кажу треба тако и живети. Ова манифестација негује и наш однос према житу и хлебу који добијамо од њега и важна је да научи све младе како се некада радило и живело – рекао је Кабок.
Председник Месне заједнице Апро Корнел напоменуо је да ручна косидба пшенице већ дуже од 20 година окупља комшије на једном месту и негује мултикултуралност.
Поред старих пријатељства, кроз оваква окупљања негујемо и нова пријатељства. Она су важна за сваку заједницу и појединца који живи у њој – казао је Корнел.
Иако година није наклоњена пшеници, косци су спремни отишли на парцеле и показали шта знају. Како је циљ да се очува традиција, жене из екипе које сакупљају и везују жито биле су задужене да припреме жетелачки доручак: хлеб, сланину, барен кромпир, барена јаја. На трпези је било и домаћег хлеба.
Тринаест екипа окупило је чуваре традиције из места у Војводини. Важно је, кажу косци, да се не жури када се жито коси по старински. Кратко је време за овај посао, свега две, три недеље траје жетва.
Шара Бењоцки из КУД-а „Ади Ендре” истакла је да је циљ манифестације да се сачува традиција, као и да се младима укаже на то како се некад тешко долазило до хлеба.
Успели смо у томе јер сваке године имамо нове учеснике. Млади се теже одлучују да се опробају у оваквом начину рада, али увек нам дође неко нов – напоменула је Шара Бењоцки.
Манифестацију су помогли Град Кикинда, два покрајинска секретаријата, две фондације из Мађарске и Месна заједница Сајан. За више од две деценије на жетелачким свечаностима учествовало је више од сто жетелачких екипа из земље и иностранства.
СА КОСОМ И У ДЕВЕТОЈ ДЕЦЕНИЈИ
Најстарији косац на манифестацији у Сајану био је осамедесетједногодишњи Илеш Кирај из Суботице.
Од своје осме године косио сам жито ручно јер се тада само тако радило. Јутро жита могло се покосити за један дан уколико има три добра косца и две жене које знају да вежу жито – присећа се времешни Суботичанин.
