Прво смо чекали да почну да пузе, па да проходају, а сада вичу и свугде их има– каже тата Антал
Прве тројке рођене у кикиндском Породилишту Данијел, Мелиса и Алиса Кочиш сада имају 16 месеци. Њихови родитељи Сенита и Антал ишчекивали су их 20 година и пресрећни су што им се остварила највећа жеља. Мамаpn Сенита каже да им највише помажу сестра и свекрва.
Сенита Кочиш
У самом почетку помогла нам је др Гордана Бистричић која је донирала храну за бебе, као и власница „Уриел” апотеке. Није нам лако, али децу нисмо добили да бисмо кукали. Живимо за њих и трудимо се да имају све што им је потребно – каже Сенита Кочиш. Са оволико деце сваки дан је пун новина. Прве речи које су троје малишана проговорили су деда и тата. И реч мама је стигла на ред, али нешто касније.
Обавеза тате је лепа, јер знам за кога радим, иако спавам неколико сати. Прво смо чекали да почну да пузе, па да проходају, а сада вичу и свугде их има. Паметни су и добри, слушају нас и добра су деца– каже Антал, коме је председник Општине Кикинда Павле Марков помогао је да пронађе запослење.
Антал Кочиш
Пре осам месеци почео сам да радим у Јавном предузећу „Кикинда” и то нам је помогло да решимо највећу бригу. Плата је редовна и знамо да је сигурна – каже Антал Кочиш.
Сенита Кочиш запослена је у фабрици „Емепи” и две године је на породиљском одсуству, након чега ће се вратити на посао.
