- јануар
Свети Сава у оно време окружен најбољим учитељима, однегован родитељском пажњом и љубављу, припремљен је да пред његовим очима пукну видици сопствених духовних могућности. У додиру са светогорским монасима, он ће увидети колико су његови претходни учитељи били недорасли у духовности. Они нису били у стању да му као ови познаваоци душе, одговоре на вечна питања: ко сам, зашто сам ту и куда идем? За Светога Саву је све друго споредно: и његово порекло, могућност удобног живота и земаљска слава.
На врлетима Свете Горе челичио је своју вољу, и учвршћивао свој ум и савест у православљу. Тамо је градио лик испосника и слуге Божјег, који је научио да воли своје ближње као самога себе, а Бога више него своје родитеље – љубити Бога свим срцем својим… Ту лежи духовна снага његове личности, и лепота његове мисли.
Свети Сава је зато постао симбол српске нације. Он је оплеменио душу Србије изворним хришћанством са Истока, које је он проповедао на разумљив начин, и тако је настао посебан вид православља – наше Светосавље.
Научио је свој народ шта је то љубав, мирење, праштање, знање, истинољубље, част, достојанство. Све што је учинио у оплемењивању Српске народне душе, не припада само Српском народу, него ризници свеколике Цркве Христове.
У историји Српског народа не видимо значајнију, и за свој род заслужују личност, него што је Свети Сава Немањић. И не само у Српском народу, него на целом Балкану нема грандиозније фигуре. Било је храбрих војсковођа и јунака, који су се храбро борили против угњетача Српског народа. Било је побожних царева који су задужбине градили, било је пожртвованих владара који су чували прадедовску ватру, и који су се до последњег даха борили „за крст часни и слободу златну”. Било је моћних и срећних владара који су владали над Србима, Грцима, Бугарима и другим народима.
Слава и сјај Светога Саве, како у историји, тако и у живој народној речи и веровању, засењује својим сјајем све остале маркантне фигуре из наше прошлости, као и на целом Балканском полуострву.
Култ Светог Саве почео се ширити нарочито од 1775. год. када је карловачки синод решио да званично прогласи Светог Саву за српског светитеља, иако га је одмах после смрти Српска православна црква ставила у ред светитеља, написала му службу и житије као првом архиепископу, учитељу, просветитељу и светитељу српском.
Сва та набројана дела, неувеле заслуге и врлине учинила су да је Српски народ своме Месији – Сави Немањићу, ставио светитељски венац око мудрог чела, који је светлео кроз столећа и био звезда водиља наша, кроз мрачне ноћи српске историје. И као витлејемска звезда што је довела мудраце до пећине – и колевке Богомладенца, тако је и Сава нас довео до славног уједињења и моћне државе. Тај велики син Српскога народа био је стварни вођа свом народу кроз векове.
