Ако је религија једна свеопшта људска појава, то значи да она мора да има и један свеопшти узрок; један узрок који је заједнички свим људима. Јер ако је тачно, да човек није и не може да буде без религије; да је он, како би рекли „неизлечиво религиозан”, онда то значи да је религија једна од насушних потреба човекових, и да она има свој узрок у самој човековој природи створеној таквој од Бога.
Имајући у виду историјски посведочену свеопштост религије, ми не можемо избећи закључак да религија сачињава тако природан састав људске природе, као што је поседовање умних способности и физичких особина, које издвајају човека од животињског света.
На темељу потребе и жеље за религијом, настала је теорија о постанку религије, а поједини научници покушали су да дају своја објашњења, своје хипотезе и теорије. Од многобројних хипотеза које покушавају да одговоре на ово питање најпознатије су:
а) Теорија по којој су религију измислили жреци и владари да би својим законима дали већу божанску важност, и на тај начин што лакше владали над народима и што више их експлоатисали, заступали су многи. Ово је хипотеза коју су заговарали и заступали још и грчки софисти. Тако на пример, по Критиасу, религија је створена у циљу сузбијања тајних злочина, против којих су позитивни закони немоћни, а истину треба сакрити велом обмане и натерати људе да поверују.
Присталице хипотезе о свевидећем Богу и његовој свемоћи, „били су” и представници симплистичког, материјалистичког и атеистичког рационализма XVIII века. И по њима, религија није ништа друго до плод дволичности свештеника и владара с једне стране, и простодушности и лаковерности народа, с друге стране. Она је заблуда коју су измислили и међу простодушне и лаковерне народе раширили свештеници и владари. Овој хипотези, подлегао је највише Српски народ у време комунистичког атеизма.
Према томе, хипотеза по којој је религија измишљотина жречева претставља логичну немогућност. Јер, ако су жречеви узрок постанка религије, ко је и шта је узрок жречева.
Но хипотеза о којој је реч, није само логички неоправдана; она је исто тако и историјски неоснована. Јер етнологија не зна за племена и народе који би били без икакве религије, али зна за људске заједнице које немају жречеве и владаре. Отуда и ако је неоспорно тачно да су жречеви, свештеници и владари понекада злоупотребљавали религију у своје личне сврхе, ни у ком случају није тачно – ни логички ни историјски – да су је они и створили.
СПАСОВДАН – „најпосле се јави њима Једанаесторици када беху за трпезом, и прекори их за њихово неверовање и окорелост срца, што не вероваше онима који га видеше васкрслога.
И рече им: Идите по свему свету и проповедајте јеванђеље свакоме створењу. Који поверује и крсти се биће спасен, а који не поверује биће осуђен. А знаци онима који верују биће ови: именом мојим изгониће демоне; говориће новим језицима; узимаће змије у руке; ако и што смртно попију, неће им наудити; на болеснике полагаће руке и ови ће оздрављати”(Мр.16,14-18).
„А Господ пошто им ово изговори, вазнесе се на небо и седе Богу са десне стране. А они отидоше и проповедаше свуда, и Господ им помагаше, и реч потврђиваше знацима који су се потом показивали. Амин! (Мр.16,19-20)
По Христовом узношењу на небо, ученици су стајали збуњени али и задивљени због онога што су видели, а тада им се јавише два анђела и рекоше им: „Што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се вазнео на небо, опет ће једном изненада доћи, као што га видесте да иде на небо” (Д.апост. 1,11).
Вазнесење Христово је покретан празник, и увек пада четрдесет дана по Васкрсењу Христовом, у четвртак. Овај се празник назива Спасовданом, јер је Христос извршио дело спасења – рода људског.
