ПОСЕТА МАРИЈЕ ЈЕЛИСАВЕТИ

Апостол и јеванђелист Лука овако описује сусрет Пресвете Богородице са рођаком Јелисаветом: „А Марија уставши оних дана отиде хитно у горњу земљу у град Јудин. И уђе у дом Захаријин и поздрави Јелисавету. А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светога, и повика узвишеним гласом:

Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! И откуд мени ово да дође мати Господа мога мени? Јер гле, када глас поздрава твога дође у уши моје, заигра дете од радости у утроби мојој. И благо оној који верова, и да ће се извршити што јој је казао Господ.

И рече Марија:

Велича душа моја Господа, и обрадова се дух мој Богу, Спасу моме, што погледа на смерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји; што ми учини величину Силни, и свето је име његово. И милост је његова од колена до колена онима који га се боје. Показа силу мишицом својом¸разасу горде у мислима срца њихова. Збаци силне са престола, и подиже понижене. Гладне напуни блага, и богате отпусте празне. Прихвати Израиља слугу свога да се опомене милости; као што говори оцима нашим. Авраму и семену његову до века. И остаде Марија са њом око три месеца, и врати се дому своме.” (Лк. 1,39-56)

РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО – БОЖИЋ

А рођење Исуса Христа овако би:„ Кад је мати његова Марија била обручена Јосифу, а пре него што се беху састали, нађе се да је зачела од Духа Светога. А Јосиф заручник њезин, будући праведан и не хотећи је јавно срамотити, намисли је тајно отпустити. Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну анђео Господњи говорећи:

Јосифе сине Давидов, не бој се узети Марију заручницу своју, јер оно што се у њој зачело од Духа је Светога. Па ће родити Сина и надени му име Исус; јер ће Он спасти народ свој од греха његових. А све се ово догоди да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори: – Ето девојка ће зачети, и родиће Сина, и наденуће му име Емануил, што ће рећи – С нама Бог. И уставши Јосиф од сна учини како му заповеди анђео Господњи, и узе Марију заручницу своју.”(Мт. 1,18-24)

Сам чин рођења Христовог, св. Јеванђелист Лука описује овако:„И беху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада свога. И гле, анђео Господњи стаде међу њих, и слава Господња обасја их; и испунише се страхом великим. И рече им анђео: – Не бојте се јер вам ево јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову. И ово вам је знак: наћи ћете дете повијено где лежи у јаслама.

И уједанпут са анђелом се појави мноштво војске небеске, који хваљаху Бога говорећи: – Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља. А кад анђели отидоше од њих на небо, људи пастири рекоше један другоме. Хајдемо, дакле до Витлејема, да видимо то што се догодило, што нам објави Господ.

И похитавши, дођоше и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама. А кад видеше, објавише све што је казано за то дете. И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.

А Марија чуваше све ове речи и слагаше их у срцу своме. И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше као што им би казано.” (Лк. 2,8-20)

Други дан Божића: – Посвећен је Богомајци, и тај дан је молитвено назначен као – Сабор Пресвете Богородице.

Трећи дан Божића: Овај дан је молитвено посвећен св. архиђакону Стефану, првом мученику за веру Христову. Када су га каменовали, изговорио је речи попут Спаситеља:„Господе не узми им ово у грех.”

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

О ПОСТУ: У току је Божићни пост, и сходно томе желимо да укажемо на значај и начин примене поста.

Божићни пост је по дужини трајања други – иза Ускршњег поста. Значај поста је опште познат за духовно узрастање и спасење душе. Ипак овај Божићни пост нема ту димензију строгости у смислу употребе хране као Ускршњи пост.

Бадњи дан је задњи дан поста, али њега не треба схватити као Велики петак. Напротив, Бадњи дан је дан радости, где се врши свечана припрема за долазак и дочек Богомладенца Христа. Тај дан обилује најлепшим обредним мотивима у нашем народу; дочек и паљење бадњака, уношење сламе у домове, честитка деце – коринђање и др. Због тога је трпеза љубави посна, али богата и разноврсна.

Срећни и Богом благословени Божићни празници!