Чежња за срећом, за рајским блаженством – урођено је у људску природу. То је у ствари чежња за Богом, у коме је извор свих правих и вечних добара.
Док је чежња за срећом општа појава у срцу свих људи, дотле се у схватању среће људи толико разилазе. Размимоилажење настаје због тога, што сваки човек појам среће замишља и жели према својим тренутним потребама. Тако бескућник сматра срећним оне који имају кров над главом, гладан човек сматра срећним оне који у томе не оскудевају, болесник здравље, а богаташ оне који су без бриге.
Колико људи – толико схватања среће. Поред овог неслагања, појам среће мења се временом у току живота сваког човека више пута. Кад достигне оно што је сматрао срећом, појављује се у њему одређено незадовољство и жеља за новим извором среће. И тако човек целог живота јури за срећом, као дете у пољу за лептиром, иако у материјалном богатству и изобиљу, остаје празан и несрећан.
Блажен је дакле, човек који воли Бога, тако као што у искреној љубави муж воли своју жену. Блажен је човек који је постао толико усрдан у истинској преданости Богу, као што су благоразумне слуге усрдне према своме господару. Блажен је човек који непрестано угађа Богу, као што се неки труде да угађају људима.
Са таквим подвигом, ко је осећања своја савршено сјединио са Богом, тога сам Бог на тајанствен начин уводи у истине своје. Само тако човек може да доживи духовни преображај, а са благодатним даровима бива испуњен радошћу.
Светог владику Николаја упитала је једна жена: Зашто се у Јеванђељу Христовом не говори о срећи? Мудри Владика јој је одмах одговорио: Како да се не говори честита душо! О чему се у јеванђељу говори више него о срећи људи. По мени, Јеванђеље би се могло назвати: Књига среће; или Христова наука о срећи. Прва наука коју је Христос објавио свету била је, наука о срећи. Беседа на Гори потврђује ту науку где су изложена блаженства – срећа, која се певају и вернима износе на почетку сваке Литургије. На крају блажена се каже: Радујте се и веселите се јер је велика ваша плата на небесима.
Оваплоћени Син Божји, својим доласком на земљу, дарује свету мир, Својом науком срећу, а Својим васкрсењем радост. Прве Његове речи које је изговорио по славном Васкрсењу женама мироносицама биле су: Радујте се!
Још старозаветни псалмопевац Давид кличући Господу благодарно каже:„Ти си дао радост у моје срце; они се напунише од плодова пшенице и вина и уља свога”. (Пс.4,7) У следећем псалму каже се: „И нека се обрадују сви који се уздају у Тебе, нека кличу довека; и настанићеш се међу њима и хвалиће се Тобом, сви који љубе Твоје име”. (Пс.5,11)
Срећу човек не може ни наследити нити купити, него само задобити кроз благодатну љубав Христову и Његове свете заповести. Тада је срце весело, а лице човеку засија, док на телу његовом, као на неком огледалу заблистаће и сјај његове душе. Они који су достигли такав равноангеслски степен, не треба више да брину за своје материјалне потребе, све су предали Господу, а Он их испунио срећом и радошћу.
Св. отац Николај – 19.XII – Равноангелски степен постигао је већ у раној младости млади монах Николај, који је све наслеђено родитељско имање разделио сиромасима. Свој живот усмерио је ка заповестима Божјим, а телесне потребе свео је на најмању меру. О његовим врлинама; богољубљу, човекољубљу и хуманим делима чуло се и причало по многим крајевима.
Син побожних родитеља, Никола је молитвама испрошен од Бога и рођен у малоазијском граду Патари. На чудесан начин и вољи Божјој изабран је за архиепископа мирликијског. Као такав, био је учесник Првог васељенског сабора у Никеји 325. године, где се расправљало о Аријевој јереси, а он се истакао и узвисио као велики ревнитељ и бранитељ вере Христове.
У свему томе присутан је лик правог светитеља, што значи – правога, светог архијереја, црквеног јераха да служи стаду Христовом као искрени, пожртвовани, благи али отресити и бескомпромисни архипастир. Никола – епископ зна да је његова власт служење.
Умро је по предању 343. године, а његове свете мошти налазе се у Барију – Италија, док је он наставио да живи у Царству небеском, као и у срцима свеколиког хришћанског света. Посебно је прослављен у Српском народу, где га највећи број домова слави као своју крсну славу. Срећно!
Исправка: У тексту – Причешће верних- од 1.XII 2017. Треба да буде: ИС-ХС-НИ-КА
