Већ и сама савест указује човеку да је дужан своје родитеље са љубављу поштовати. И пагани су учили и за закон проглашавали да се највећа част, после Бога, указује родитељима. И реч Божја у заповестима казује и наређује поштовање родитеља. Пета заповест гласи:„Поштуј оца својега и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи” (Ефес 6.2). Ми као хришћани, имамо још већу дужност и обавезу да у сваком моменту исказујемо своју захвалност, поштовање и љубав онима који су нас родили.
Када бисмо својим родитељима захваљивали само због тога што су нас родили, онда никакву достојну благодарност не би учинили. Морамо се много више од тога опомињати; свих њихових напора и труда да нас подигну, отхране, образују, и својим васпитањем укажу на прави, честит и исправан пут. Све то захтева и велика материјална улагања, како би испунили жељу и потребу свог детета. Будимо уверени, да им у потпуности не можемо узвратити за сва доброчинства која су нам учинили.
Како им онда и на који начин узвратити?
У млађем узрасту, захвалност исказујемо тако што ћемо се примерено владати и изражавати послушност у сваком тренутку, и тражити од родитеља савет, и да их ружном речју не увредимо, а лошим поступцима не ожалостимо.
Не остављај родитеље своје у невољи и оскудици, већ им свагда помажи и служи, посебно у старости њиховој, када их снага изда. Ма какве слабости у њима открио, које су свим људима својствене, ћутањем их прикривај. Уколико и откријеш што саблажњиво, гледај да их не осудиш, и другима то не обзнаниш; поручују богомудри св. оци.
И незнабошци су у књигама својим предвидели велике казне за ону децу која родитеље своје не поштују, а и у светом закону Божјем казне су предвиђене и написане: Ко удари оца својега или матер своју, да се осуди (2.Мојс.21,15). Велика је неблагодарност и тешко безакоње зло чинити добротворима својим, и злом за добро узвраћати. Стога се треба чувати тог безакоња, да не познаш на себи освету руке Божје.
На жалост, у данашњем времену превише је преступа, од непоштовања до физичког насиља. Тужно је било читати један извештај у дневним новинама –IX/17. где син у зрелим годинама физички злоставља своју стару мајку тражећи јој новац, а када недавно није могла да му удовољи, нанео јој је тешке повреде. Несрећна мајка је сигурно неподношљиво тешко стање годинама трпела, али је ово задње злодело морало да пријави полицији, а таквих је случајева – на жалост много.
Али, у нашем народу још увек Богу хвала има довољно јаке и здраве духовно – моралне свести где се чува и негује породица. У таквој породици где су деца остала са својим родитељима, са својим породом, узраста и јача међусобна љубав коју Бог благосиља и даје им изобиље у свему. После Бога нема нам већих доброчинитеља од родитеља наших.
Знајмо, да какви ми будемо или према нашим родитељима, тако ће се и наша деца односити према нама. А по речима Христовим: Каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити.(Мт.7,2)
Преподобни Киријак Отшелник – Михољдан
- октобар – Рођен је у Коринту од оца Јована презвитера и мајке Евдокије, док му је месни епископ Петар био сродник. У таквим околностима пуне духовности и љубави према Богу, узрастао је млади Киријак.
У 18. години својој жеља за дубљим духовним сазнањем одвела га је у Јерусалим код великог духовника Евсторгија, који му је дао почетна упутства у монашком животу. Потом је отишао код св. Јефтимија, који је у њему препознао великог будућег духовника, обуче у схимну – замонаши га, затим пошаље на Јордан св. Герасиму.
Најдуже, подвизавао се у обитељи св. Харитона где је био велико светило монасима и исцелитељ недугим и болним. Прослављени подвижник и чудотворац, крупан и снажан телом остао је такав до краја свог живота, када се 557.год. упокојио мирно и тихо, у 109.год. када је прешао у вечност Господа свога.
Покров Пресвете Богородице – 14. октобар – На овај дан 911. године у време цара Лава Мудрог било је свеноћно бденије у Богородичној цркви Влахерне у Цариграду.
У препуној цркви у позадини стајали су св. Андреј Јуродиви и његов ученик Епифаније, који су видели у четврти час ноћи пресвету Богородицу изнад народа са распростртим омофором. Била је у неисказаном сјају окружена светим апостолима, светитељима и девицама.
Због тога би, установљено ово празновање да нас подсети, како на тај догађај, тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице над благочестивим народом.
