Проблем постанка света и човека је стар као и човек, који је вечно осећао потребу за решењем овога проблема, пошто је од начина решења зависио и живот човеков на земљи.
Хришћанско схватање и решење овог питања, иако по Цркву једино истинито, није и једино постојеће у свету, него је само једно од многих, до сада познатих. Оно је тачно и прихватљиво за хришћане, али поред хришћана, у свету постоје и нехришћани. Отуда су и пре и после појаве хришћанства постојала многа схватања и давана многа решења овога проблема, која су нехришћанска. Нека од њих су чак и опречна хришћанском. Таква су схватања – материјалистичко и пантеистичко.
Насупрот хришћанству, које учи да постоји једно савршено духовно биће које је Творац видљивог и невидљивог, или духовног света и које називамо Богом. Материјализам учи да не постоји ни Бог, ни духовни свет, јер ни Бог ни духовни свет нису чулном свету подложни, односно, не могу се ни видети ни опипати. Оно што се пак не може ни видети ни опипати, то у ствари ни не постоји. Како је материја једино видљива, и једно опипљива супстанца, она у ствари једино и постоји.
По својим особинама, материја је самобитна и вечна, тј. она постоји одувек и сама је узрок своме постојању. Из ње је у току времена постао целокупни свет неорганских, органских и психичких феномена или појава. Другим речима, јединопостојећа самобитна и вечна материја је творац свега видљивог и невидљивог.
Материјалистичкко учење о постанку света систематски је изложено у више научних хипотеза, од којих је најпознатија чувена Кант-Лапласова хипотеза.
Ова хипотеза као научно најпознатија за објашење постанка света спада у такозване велике научне хипотезе. Оне имају задатак да обухвате и објасне, не само један, већ више природних феномена и закона. Она је у току времена допуњавана и исправљана, али и овако допуњена, Кант-Лапласова хипотеза оставља извесне значајне феномене без објашњења, и врло важна питања без одговора.
Ни Кант, ни Лаплас не само да нису дали одговоре на ова питања, него их нису чак ни поставили. Они су покушавали да објасне постанак света из првобитне гасовите материје, и не покушавајући да претходно објасне њено порекло и узрок њеног кретања. Она до данас стоје отворена и траже своје решење.
Као што смо видели, материјализам учи да је материја самобитна и вечна, тј. да је она сама узрок своме постојању. Међутим, најновија научна проучавања основних елемената материје не оправдавају ово и овакво материјалистичко учење о материји.
Насупрот материјализму који је атеистички, пантеизам је теистичко филозофско схватање, тј. филозофско схватање које допушта постојање Бога. Но, за разлику од хришћанства које учи да је само Бог Творац света, а свет само творевина Божја, пантеизам учи да између Бога и света нема никакве разлике, да су Бог и свет исто. По учењу пантеизма, свет је онакав какав је, и није ништа друго до видљиви израз невидљивог Бога.
Пантеизам не задовољава ни у филозофском ни у моралном погледу, јер и његове у теорији најдоследније присталице, у практичном свакидашњем животу одступају од основних поставки.
Они се осећају посебно слободним и морално-одговорним личностима, а то значи; да пантеизам не обухвата и не решава битне промене света и човека. У том случају он иде у раскорак са током стварног живота човека и друштва.
Представници пантеизма су били стоици, Платон, Спиноза, Хегел и још неки други филозофи.
