У историји рода људског било је безброј бездетних супружника који су због тога дубоко патили, молећи се Богу да благослови, обогати и украси њихов брак бар једним дететом. Многе молитве Бог је услишио, где се пројавила слава Божја и благородне родитеље обрадовао радошћу великом.
У нашем народу давно је познат богомдани благотворни лек, у виду Хиландарског грожђа за неплодне супружнике. На јужној страни саборне Хиландарске цркве, сваком поклонику пада у очи високо узрасла и снажно разграната винова лоза. Њено стабло долази из зида, на метар и по одстојања од земље, из гроба Светог Симеона (Стефана Немање), који се налази поред истог зида са унутрашње стране храма. Хиландарско предање о тој лози каже:
Кад је од смрти Светог Симеона 1200.год. протеколо седам година, и када је Свети Сава дошао из Карејске испоснице у манастир, да би припремио пренос моштију Светог Симеона за Србију ради мирења завађене му браће, монаси су неутешно плакали. Тада се Свети Симеон јави у сну игуману Методију и каже како је потребно да његове мошти буду пренете на родну груду, али да ће за утеху Хиландарском братству из празног гроба изнићи лоза. Ова лоза све док буде рађала, дотле ће и његов благослов на Хиландару да почива. Ова лоза одржала се до данашњих дана, а сваке године обилато рађа без икаквих хемијских средстава као мере прихране и заштите, сем орезивања. Овакав поступак винове лозе; од настанка и појаве, дугвечности и богатог рађања, представља велико чудо Божје.
Та лоза није само по томе изузетна. Она има и једно друго својство. Од њеног плода разрешује се неплодност супружника који са вером и молитвом прихвате ово чудотворно средство. Супружници који реше да са вером у Бога примене овај благотворни лек, морају бити спремни да уз примену три зрна грожђа и парче орезане лозе, уз сва упутства, 40 дана посте а затим се причесте. Са потпуно испуњеним упутством, Бог ће им по њиховој вери подарити пород и испунити њихове жеље.
Најстарије сачувано предање о овоме потиче из 1585. године када је један Турчин довео свог сина првенца у Хиландар како би га оставио на службу Богу, јер га је добио као и другу децу уз употребу грожђа Светог Симеона. Од тада до данас, манастир непрестано дели поклоницима, или доставља поштом онима, који му се обрате за ово свето грожђе.
И Срби из ранијих времена, онда када су се Хиландарски монаси кретали кроз свој народ, знали су за ово чудотворно грожђе. У нашем Хиландару има још и данас старих штампаних упутстава о употреби његовој. Како је сад учестала потражња за грожђем Светог Симеона и са српске стране, то је Управа нашег манастира одлучила да обнови и у новој форми изда оно старо упутство о употреби овог чудотворног грожђа.
Како нашу веру подржава и умножава усрдна молитва, то и њој треба посветити нарочиту пажњу. Они који су у молитвеној заједници са Господом живе примају Његова обећања:„Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.” (Мат.7,7).
И наши свети оци Симеон и Сава, били су јаком вером покренути да напусте светску славу и дођу на Свету Гору, да би из светог Хиландара, опет са вером, препородили цео свој Српски народ, служећи му до данас пред Господом.
Св. апостол Тома – 19. октобар – Један је од дванаесторице Христових апостола. Кроз његову сумњу у Васкрсење Христово добила се нова потврда тога чудесног и спасоносног догађаја. Наиме, васкрсли Господ поново се јавио ученицима, да би уверио Тому. И господ рече Томи: „Пружи руку твоју, и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран. И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој. Исус му одговори: Пошто ме виде поверовао си, благо онима који не видеше и вероваше.” (Јн.20,27-29)
После силаска Светога Духа на апостоле, одлучивало се коцком где ће ко ићи на проповед, и тако паде коцка на Тому да иде у Индију, и многе обрати у веру Христову, где је основао Цркву, поставио свештенике и епископе. Овај свети апостол мученички је страдао као многи други апостоли.
Сходно поступку ап. Томе размишљао о вери и сумњи:
Живимо у свету великог осиромашења. И заиста, ако је човек на крају бескрајно дугог развоја дошао до става – „Док не будем видео, нећу веровати,” иако тај став представља врхунац човекове мудрости и највеће достигнуће његовог разума, онда је наш свет стварно сиромашан и крајње бесмислен.”
А Христос говори:„Блажени они који не видеше, а вероваше”.
