Нема човека који се повремено у својим размишљањима не враћа у дане свог детињства сећајући се своје родне куће, својих родитеља, браће, сестара и свега и свих што га је окруживало. Присећа се лепих дечјих игара, поласка у школу и својих најбољих другова. Најинтересантнија сећања навиру све до формирања човекове личности, а тада наступа период животне оријентације као и искушења.
Размишљајући о нама и нашој прошлости, често се као верници упитамо: због чега је наш Спаситљ рођен тако како је рођен, како је и где проводио своје детињство, шта је радио и чиме се бавио до момента када се појавио на реци Јордан? Од тада, када је крштен, јеванђелисти нам откривају сав Његов живот и Његова спасоносна дела.
Нас не би требало да изненађује и чуди да је Христово рођење морало бити скривено од људи. Цар Ирод је „дисао мржњом” и хтео је по сваку цену да убије Богомладенца. Он се рађа у напуштеној пећини и Њега Пресвета Мати полаже на сламу у обичне дрвене јасле. Те ноћи, када се Исус родио, променио је правац читавог човечанства. Сви путници који су дошли у Вителејем ради пописа становништва нашли су за себе коначиште, сви осим Сина Божјег. Јер како и сам Христос каже: „Лисице имају јаме и птице небеске гнезда; а Син човечији нема где заклонити главе ”. (Лк. 9,57)
Он који је створио небо и земљу.
„После рођења Богомладенца, анђео Господњи јави се у сну Јосифу и рече: „Устани, узми дете и матер његову, па бежи у Египат, и буди тамо док ти не кажем; јер ће Ирод тражити дете да Га погуби”. И он, уставши узе дете и матер Његову и отиде у Египат, и би тамо до смрти Иродове”. (Мт. 2,13)
„А по смрти Иродовој, гле Анђео Господњи јави се опет у сну Јосифову и рече: Устани, узми дете и матер Његову и иди у земљу Израиљеву, јер су помрли они који су тражили душу детета. И дошавши, настани се у граду званом Назарет, да се испуни што су рекли пророци, да ће се Назарећанин назвати”. (Мт. 2, 19-23)
Када је Исус имао дванаест година, пошао је у Јерусалим са Пречистом Мајком и праведним Јосифом о празнику Пасхе, како су чинили сваке године. По повратку, Јосиф и мати Његови схватили су да Исуса нема тражећи га међу пријатељима и сродницима. „И после три дана нађоше га у храму где седи међу учитељима, и слуша их и пита их. И сви који Га слушаху дивљаху се веома Његовој разборитости и одговорима. И видевши га запрепастише се, и мати Његова рече му: Чедо, што нам тако учини? Ево отац твој и ја тражисмо те с болом”.
И рече им: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да мени треба бити у ономе што је Оца мога? И они не разумеше реч коју им рече. И сиђе с њима и дође у Назарет и беше им послушан. И мати Његова чуваше све речи ове у срцу своме. И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи”. (Лк. 2, 46-52)
Живот Богочовека Христа након овог догађаја, одвија се у дому праведног Јосифа који није забележен ни описан у јевађељу, али се зна да је млади Исус радио и изучио дрводељски – столарски занат код поочима Јосифа. У његовом дому, живео је уз његову децу, рођену у браку са Саломом, а то су синови Јаков, Јосија, Симон, Јуда и ћерка Саломија. Једино се Јаков назива брат Господњи, због тога што је приликом поделе имовине, само он добровољно дао један део од свог дела Исусу. Касније је то учинио и Јуда, који је чак уврштен међу дванаест великих апостола, и био је знаменити проповедник јеванђеља.
То су браћа Христова која се помињу у јеванђељу, када Га са Пречистом Мајком Његовом траже желећи да са Њиме разговарају. Погрешно је тумачење многих секташа да их је Богомајка родила, јер сви су они старији од Исуса, а Њега је Богородица родила у петнаестој години.
Да је то тако како многи тврде, сигурно да се она не би могла назвати већ у јеванђељу блаженом, а за Цркву је Пречиста, преблагословена, славна владичица и увек дјева Марија. А сам Спаситељ каже: „Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој, и сестра и мати моја”. (Мк. 3,35)
