„Нећеш оставити душе моје у аду нити ћеш дати да светац твој види трулења.” (Пс.16,10)
То су речи богонадахнутог тајновида Давида, речи светле, пророчке. То цар Давид говори за Христа Господа, за душу Његову и за тело. Да се ове речи односе на Христа васкрслог, посведочио је апостол Петар у првом свом говору одмах после силаска Светог Духа на апостоле (Дел.Ап.2,27). Он вели: „Давид умре, и покопан би, и гроб је његов међу нама до овога дана”.
Не могу се, оне речи односити на Давида, иако он то говори као од себе и о себи, него на неког потомка Давидовог по телу. Давидово је тело иструлело, иструлела су и тела других његових потомака. Христос је потомак његов по телу, који нити оста у аду нити Му тело виде трулења. Предвидевши – богонадахнуто Давид говори за васкрсење Христово.
Заиста чудесна видовитост, сјајно пророчанство, каква велика тајна за све јеврејске тумаче Псалама пре васкрсења Христова. Кад се печат скине са гробне плоче, скида се печат и са многих сасвим тамних нејасних пророчанстава. Христос васкресе и тајна постаде јава. Христос васкресе, и пророчке речи васкрсоше. Гробна плоча подиже се не само са Његовог светог тела, него и са многобројних речи и визија пророчких.
Христос васкрсе, и пророчке речи васкрсоше. Силаском у Ад Господ изведе душе праведних отаца и пророка у небеску светлост, а Својим васкрсењем изнесе речи и визије њихове у светлост разума и истине.
Христос васкрсе и све што је добро, праведно и истинито, пре и после Васкршњега јутра, васкрсе.
За Васкрсење Христово кажемо: да је Празник над празницима, да је Његово Васкрсење; радосно, победоносно и спасоносно.
Човеку је први непријатељ ђаво, други грех, трећи смрт. Господ Исус Христос победио је сва три непријатеља рода људског. Својим понижењем победио је гордог ђавола; Својом смрћу победио је грех, Својим васкрсењем победио је смрт. У самом тропару Васкрсења каже се и потврђује: – Христос васкрсе из мртвих смрћу смрт умртви, и онима који су у гробовима живот дарова.
Недеља трећа – Мироносицама: Ова недеља посвећена је оним храбрим и истрајним женама пуним вере и љубави. То су оне исте жене, које су пратиле Спаситеља на путу Његове јеванђелске проповеди. Оне које су осуђеног Христа пратиле до Голготе, и које су у подножју Крста стајале са Пречистом Мајком Христовом и јединим учеником Његовим Јованом Јеванђелистом. Оне жене које су биле сведоци Христових мука и Његове крсне смрти, али и скидања са крста, одношења и полагања у гроб.
Ипак, ни њихова храброст и истрајност, ни њихова дубока вера ни искрена љубав нису могле да проникну у тајну Христове божанске моћи. Нису се сетиле Његових речи: „Развалите ову цркву, и за три дана ћу је подигнути” (Јн.2,19) мислећи на своје тело.
Због тога, жене мироносице анђео Божји дочекује на гробним вратима са речима: „Што тражите живога међу мртвима” (Лк.24,5). Као да хоће да им каже: како сте могле и за тренутак помислити, да Он може бити плен смрти? Не знате ли, да је сав живот кроз Њега, и да ни један живи створ не може са друге стране позајмити ниједну кап живота. Зар вам Он није довољно показао на земљи Своју власт над животом и над смрћу.
Ипак, благи Господ знао је и видео њихову безграничну љубав, и због тога се прво јавља њима по васкрсењу, и поздравља их речима: Радујте се! Дај Боже, да се та радост зацари и у срцима нашим, и да у тој радости препознамо сву дубину и тајну Божје премудрости и љубави. Христос воскресе!
Св. Николај – Српски – 3. мај – Родио се у Лелићу код Ваљева 1880. године. После завршене учитељске – богословске школе у Београду био је једно време учитељ. После тога докторирао је филозофију, а затим и теологију у Берну. Пропутовао је многе земље и слушао најученије људе по универзитетима широм Европе.
Замонашио се у манастиру Раковица код Београда. Неколико година био је професор богословије, а убрзо је изабран за епископа 1919. године. Као епископ охридски и жички организовано је водио хришћанску заједницу.
На почетку Другог светског рата Немци су га заједно са патријархом Гаврилом, затворили у манастир Раковицу, затим Војловицу и најзад га одвели у злогласни логор Дахау. Одатле је, по ослобођењу прешао у Амерку где је и умро 1956.год.
У Кикинди, овог великог ревнитеља Цркве Христове, ненадмашног проповедника и плодоносног писца, слави хор младих при Храму св. оца Николе.
Св. вел. муч. Георгије – Ђурђевдан – 6. Мај
Овај пролећни црквени празник, један је од најомиљенијих у Српском народу, а вел. муч. Георгије један од најпрослављенијих, као победоносац.
Св. Георгије иако син богатих родитеља, са високом војном службом у време цара Диоклецијана – гонитеља хришћана, определио се за веру Христову и помоћ хришћанима.
Оданост вери и правди, задивила је многе – примајући хришћанство, а међу њима била је и царица Александра. Како није хтео да се одрекне Христа, следила су тешка мучења, да би био посечен мачем.
Свим свечарима нека је срећна крсна слава.
