- 19. и 20. јануар
Када је Господ Исус навршио 30 година од свог телесног рођења, Он отпоче своје спасоносно дело. Сам почетак почетка знаменовао је својим крштењем на реци Јордан. При крштењу Спаситеља у води, објавила се свету она тајна, која се у Старом завету наговештавала – тајна божанске Свете Тројице. Бог се у том тренутку јави у виду Три лица. Бог Син био је видљиво присутан, Бог Дух Свети – у виду голуба, лебдео над главом Спаситеља, а Бог Отац засведочио је речима које су се чуле: „Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи” (Мр. 1, 9-11).
А када Јован Крститељ засведочи и рече о Христу: „Ово је јагње Божје, које узе на се грехе света” (Јн. 1,29) и када он погрузи и крсти Господа у Јордану, тиме се показа и мисија Христова у свету и пут нашега спасења. Погружењем у воду, Христос предображава своју смрт, а излазак из воде своје васкрсење, као што и огреховљени човек мора проћи пут очишћења, обновљења и препорода, којим ходи ка спасењу.
Празник Богојављење – грчки Теофанија – назива се још и Просвећењем, јер нас догађај на Јордану просвећује показујући нам Бога као Тројицу једнобитну и нераздељиву. Сваки од нас крштењем у води просвећује се тиме, што постаје усиновљен од Оца Светлости и силом Духа Светога.
Свети Јован Крститељ долази на реку Јордан из Јорданске пустиње где се на чудесан начин, вођен руком Свевишњега, припремио постом и молитвом како би својом руком показао, а затим и крстио Спаситеља света. Сам Христос – Јагње Божје како каже Јован, смирено долази на реку Јордан, а после крштења, за које је рекао; да тим чином треба испунити сваку правду, одлази у јорданску пустињу како би се 40 дана постом и молитвом могао препремити за спасоносну мисију.
На Богојављењу се у свим нашим хрaмовима на крају Свете литургије молитвено обавља велико освећење воде, и то; у храму, изван храма, на реци, језеру, извору… На многим местима свештеници поред освећења организују и пливање за Часни Крст, што добија такмичарски тон у славу Бога.
Вршећи обред великог освећења, свештенослужитељи читају и три велике молитве, а у трећој молитви произносе Богу ове речи: „И дај јој благодат спасења, благослов којим је Јордан благословен. Учини је извором непропадљивости, даром освећења, средством које ослобађа грехова, брани од болести, погубно за демоне, неприступачно за противничке силе, испуњено анђелском моћи – да би свима који је захватају и пију била на очишћење душе и тела, на лечења страсти, на освећење домова, и на сваку прикладну корист. Јер Ти си Бог наш који си водом и Духом обновио нашу од греха овешталу природу. Ти си Бог наш који си водом потопио грех у Нојево време. Ти си Бог наш који си преко Мојсија кроз море ослободио јеврејски народ робовања фараону. Ти си Бог наш који си процепио стену у пустињи и потече вода, и набујаше потоци те напоји свој жедни народ. Ти си Бог наш који си преко пророка Илије водом и огњем учинио да се Израиљ окани Валове обмане”. И додаје: „Ти и сада Господару, освети ову воду Духом Твојим Светим”. Свештеник три пута изговара.
„И свима који је дотичу, пију и помазују се њоме, дај освећење, здравље, очишћење и благослов”.
-На раскрсници Старога и Новога завета, као последњи пророк иза Светог Илије, на неколико стотина година, јавља се сродник Исуса из Назарета, св. Јован Крститељ. Дете првосвештеника од Бога сузама испрошен, рођен у старим данима од оца Захарија и мајке Јелисавете, шест месеци пре рођења Спаситеља изазвао је пометњу међу својим старозаветним садукејима и фарисејима, нарочито на обалама реке Јордана и Мртвог мора. Његово рођење, његов живот, па и смрт, чудесно је и непоновљиво.
Због тога што се главна улога Светога Јована у животу одиграла на дан Богојављења, Црква је од старина, по Богојављењу посветила његовом спомену, као Сабор Светог Јована Крститеља.
Свим свечарима нека је срећна и Богом благословена крсна слава, као и празник Богојављења.
