КАКО ЈЕ ПРЕ ПОЛА ВЕКА КИКИНДА ПРОМОВИСАНА КАО МЕСТО КОЈЕ ОБАВЕЗНО ТРЕБА ПОСЕТИТИ (1)
НОСТАЛГИЧНО ПРИСЕЋАЊЕ ПРОШЛОСТИ
На колорним корицама минијатурног туристичког водича, чији су издавчи локална самоуправа и новосадски „Путник“,препознатљивe фотографијe градског језгра са калдрмом од жуте коцке и тераса чувеног мотела „Шумица“, а у садржају мноштво лепих снимака и занимљивих података о нечему чега у великој мери – одавно нема
Случајно смо, преврћући по претрпаној новинској архиви, набасали на „Туристички водич“ Кикинде од пре пола века. Занимљив архивски документ. Старијим суграђанима, ако га прегледају, сигурно ће пробудити носталгију и подсети их на давно време које се не враћа, а млађем свету у најкраћем предочити нека мирна времена без економске кризе, санкција и ратова привредне, културне и туристичке вредности њихове вароши.
Некада било. Тек, издавачи ове књижице димензија 11 са 8 сантиметара, на 24 странице, на српском и паралелно мађарском језику, одштампане у новосадском Новинско-издавачком предузећу „Форум“, били су овдашњи Туристички савез општине и Одељење за пропаганду и издавачку делатност туристичке организације „Путник“, са Славком Драгинчићем као одговорним уредником. У уводном делу су основни земљописни и демографски подаци Кикинде, као највећег административног, привредног и културног центра северног Баната. „Град лежи на 46. степену и 31. минуту северне географске ширине и 20. степену и 30. минуту источне географске дужине, док је највећа надморска висина 83 метра. Простире се на 13,5 квадратних километара. Према попису из 1971- године градско насеље и 9 околних села имају 69.500 становника, од тога је 76,8 Срба, око 20 одсто Мађара и 3,2 одсто одраслих народности“.
У делу о историјском развоју напомиње се, између осталог, „да писани извори о насељима на територији данашње Кикинде датирају из 14. века“, а да се прво помињу села Иђош и Оросин, данашње Руско Село, тек касније, прецизније 1423. године, Кикинда као Нађ Кекењ. Следи прича о бурној и славној прошлости, у подужем периоду с учесталим побунама и и биткама за слободу и правичност у друштву изражених социјалних проблема, немаштине и обесправљености. Круна свега је борба против немачког окупатора, са 6. октобром 1944. као Даном ослобођења „када су у Кикинду ушле јединице украјинског фронта и партизани Севернобанатског партизанског одреда“. На крају се констатује: „У новој Југославији Кикинда се брзо развија и постаје снажан индистријски и културни центар северног Баната“.
На колорној насловници минијатурног „Туристичког водича“ препознатљив мотив са тадашње најпознатије разгледнице – уже језгро града пре него што је претворено у модеран трг и пешачку оазу, са Градском кућом у првом плану, с коловозом од жуте коцке, којим су саобраћала моторна возила, укључујући и градски аутобус. На другој спољној страни корица је тераса чувеног мотела „Шумица“, некадашњег омиљеног свратишта гостију жељних квалитетног пића, врхунске закуске понајвише с роштиља и до у касне сате кафанске музике и бећарског дерта. Овај репрезентативни туристичко-угоститељски драгуљ подигнут усред уређене шуме, у транзиционом друштвеном хаосу уништио је људски немар.
У наредном броју: ШТА ЈЕ ПРЕОСТАЛО ОД СВЕГА ЧИМЕ СМО СЕ НЕКАДА ХВАЛИЛИ
ДИСКРЕТНИ СПОНЗОРИ
Унутрашњост корица је с фотографијама атрактивних зграда без у таквој варијанти уобичајеног пропратног текста. Тим илустрацијама се дочарава привредна и финансијска моћ ове средине, којима се, дискретно указује и ко су спонзори џепне публикације која нам је у рукама. А то су испостава „Југобанке“ (касније филијале СДК, сада Пореске управе) и „Нафтагас“ Кикинда, док је као предузеће у великој мери финасијски било самостално, што је за Кикинду било од огромне користи.
СВЕ ЗА ГОСТА
На средњим странама „Туристичког водича“ је оквирна мапа града са кључним саобраћајницама и локацијама (железничка и аутобуска станица, болница, Туристичка организација, бензинска пумпа, ресторан, хотел, Музеј, Позориште, ауто-сервис…“ Главне улице су „7. јула“ (сада Светосавска) и „Маршала Тита“ (данас „Краља Петра Првог Карађорђевића“) отпочињу у центру. Назначени су и путни правци према Београду, Румунији и Мађарској. Све једноставно и јасно. Гост зна где долази и какве му се услуге и погодности нуде. И не може да залута.
„ПОСЛЕДЊИХ ГОДИНА НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ КИКИНДА ПОСЕБНА ПАЖЊА СЕ ПОСВЕЋУЈЕ РАЗВОЈУ ЛОВНОГ ТУРИЗМА, ШТО ЈЕ ДОВЕЛО ДО ПОДИЗАЊА ЛОВАЧКОГ ДОМА НА ТЕРЕНУ РЕЗЕРВАТА „МЛАКА“. ИСТО ТАКО, ПОЧЕЛО СЕ И СА КОРИШЋЕЊЕМ МОГУЋНОСТИ РИБОЛОВНОГ ТУРИЗМА. ПОРИБЉЕНА СУ ЛОВШТА ТЗВ. „БАЊЕ“, КОЈА, УЗ РЕЧИЦУ АРНКУ ВЕОМА БОГАТУ РИБОМ, ПРЕДСТАВЉА ИЗВАНРЕДАН ПОТЕНЦИЈАЛ ЗА ДАЉИ РАЗВОЈ РИБОЛОВНОГ ТУРИЗМА“, НАВОДИ СЕ У КИКИНДСКОМ „ТУРИСТИЧКОМ ВОДИЧУ“ ОД ПРЕ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА
