„А они што ухватише Исуса одведоше Га првосвештенику Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше. А Петар иђаше за њим издалека до дворишта првосвештеникова и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.
А првосвештеници и старешине и сав Синедрион тражаху лажна сведочанства против Исуса да би га убили, и не нађоше: и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока и рекоше. Он је казао: Ја могу развалити храм Божји и за три дана саградити га. И уставши првосвештеник рече му:
Зар ти ништа не одговараш што ови против тебе сведоче? А Исус ћуташе. И првосвештеник одговарајући рече му: Зар ништа не одговараш што ови против тебе сведоче? А Исус ћуташе. И првосвештеник одговарајући рече му: Заклињем те живим богом да нам кажеш, јеси ли ти Христос Син Божји?
Рече му Исус: Ти каза. А ја вам кажем од сад вам кажем: од сад ћете видети Сина Човечијега где седи с десне стране Силе и долази на облацима небеским. Тада првосвештеник раздра хаљине своје говорећи: Хули на Бога! Шта нам више требају сведоци? Ево сада чусте хулу његову. Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.
Тада му попљуваше лице и удараху га, а други бијаху по образима говорећи: прореци, Христе, ко те удари”. (Мт. 26, 57 – 68)
„А Петар сеђаше напољу у дворишту, и приступи му једна слушкиња говорећи: И ти си био са Исусом Галилејцем. А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш. И кад изађе к вратима, угледа га друга и рече онима што беху онде: И овај беше са Исусом Назарећанином. И опет се одрече заклетвом. Не знам тога човека. А мало потом приступивше они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.
Тада се поче преклињати и клети да не зна тога човека. И одмах запева петао. И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева, три пута ћеш ме се одрећи. И изишавши напоље заплака горко.” (Мт. 26, 69-75)
„А кад би јутро, учинише веће сви првосвештеници и старешине народа против Исуса да га погубе. И свезавши Га одведоше; и предаше Га Понтију Пилату, намеснику.
А Исус стаде пред намесником и запита га намесник говорећи: Јеси ли ти цар Јудејски?А Исус му рече: Ти кажеш. И кад га тужаху првосвештениви и старешине ништа не одговори. Тада му рече Пилат: Зар не чујеш колико против тебе сведоче! И не одговори му ни на једну реч, тако да се намесник дивљаше веома”. (Мт. 87, 1-2; 11, 14)
„А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је овај овек Галилејац? И дознавши да је из подручја Иродова, посла га Ироду који и сам беше у Јерусалиму оних дана”. (Лк. 23, 6-7)
„А о празнику Пасхе беше обичај у намесника да народу пусти по једнога сужња кога они хоће. А тада имаху познатога сужња по имену Варава. И кад се сабраше рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим, Вараву или Исуса прозваног Христа? Јер знађаше да су га из зависти предали.
А кад сеђаше у суду поручи му жена његова говорећи: Не мешај се ти ништа у суд тога праведника, јер сам данас у сну много пропатила због њега. А првосвештеници и старешине наговорише народ да тражи Вараву, а Исуса да погубе. А намесник одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше Вараву. Шта да чиним са Исусом прозваним Христом. Рекоше му сви: Да се разапне! Намесник пак рече: А какво је зло учинио? А они из гласа повикаше: Да се разапне!
А кад виде Пилат да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја сам невин у крви овога праведника, ви ћете видети. И одговарајући народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу! Тада им пусти Вараву, а Исуса шибавши, предаде да се разапне.” (Мт. 15 – 26)
