У осми дан по рођењу божански Младенац принет је у храм и обрезан сходно постојећем закону у Израиљу још од времена Аврамовог. Том приликом дадоше му име Исус, како је благовестио архангел Гаврил Пресветој Дјеви.
Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господње показује, да је Он примио на себе истинско тело људско, а не привидно, како су о Њему учили доцније неки јеретици, а на Првом васељенском сабору у трећем члану формулисано је: „Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човек”.
Још је Господ обрезан и за то, што је хтео да испуни сав закон, који је Он сам дао кроз пророке и праоце испунивши тај пропис законски. Он га је заменио крштењем у Цркви својој. А доцније је и рекао: „Ја нисам дошао даб укинем закон и пророке, него да испуним”.
„Јер у Христу Исусу нити што помаже обећање ни необрезање, него нова твар”(Гал. 6,15) објављује апостол.
Свети Василије Велики – Архиепископ кесаријски рођен је у време цара Константина. Још као некрштен, петнаест година у Атини изучавао је филозофију, реторику, астрономију и остале светске науке тога времена. Школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан, доцније цар отступник.
У зрелим годинама крстио се на реци Јордану, заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био је добри пастир – епископ Кесарије Кападокијске близу десет година, а свој земни живот завршио је са непуних педесет година.
Велики поборник Православља, велика луча моралне чистоте и верске ревности, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб Цркве Христове – Василије се пунозаслужено назива Великим. У црквеној служби назива се пчелом Цркве Христове која доноси мед верницима, а жаоком боде јеретике. Сачувана су многобројна дела овог Оца Цркве; богословска, апологетска, подвижанска и канонска. Св. Василије написао је и службу – литургију. Ова служба служи се десет пута у току године, и то на Бадњи дан, на дан овог празника, на Крстовдан уочи Богојављења, у првих пет недеља Часног поста, на Велики четвртак и Велику суботу. Мирно се упокојио Свети Василије 1. јануара 379. године и преселио се у Царство Господа свога.
Нова година – Тога дана наша Света Православна црква празнује почетак Нове године по старом јулијанском календару. Отворимо књигу живота тога дана, и погледајмо добро све оно што смо учинили у току дванаест месеци у прошлој години. Ако добро сагледамо и утврдимо животне поступке, знаћемо шта је било добро и корисно, а шта лоше и погубно за спасење душа наших. Како бисмо нашу књигу живота могли писати читко, лепо, пажљиво, помоћи ће нам наша Света Православна црква ако будемо искрени и истински литургијски учесници.
Тога дана на Светој литургији свештеници читају молитву за почетак Нове године: Господару, Господе Боже наш изворе живота и бесмртности. Творче све видљиве и невидљиве творевине; Ти си своју власт времена и године, и својим најмудријим и најбољим промислом управљаш над свима. Благодаримо ти за све Твоје доброте којима си нас задивио у време нашега живота живота које је прошло; молимо Те, најмилосрднији Господе, благослови својом благошћу наступајући годишњи круг; подај одозго своја добра и свем народу свом здравље и спасење, и у свему добар напредак. Своју свету Цркву , овај град и све градове и крајеве избави од сваке зле напасти, дарујући им и спокојство, да бисмо свагда приносили благодарност Теби, Оцу који нема почетка, са једним Твојим Сином, Свесветлим и благим животворним Твојим Духом; и удостој нас да песмом прослављамо пресвето име твоје.
