„Не судите, да вам се не суди; јер каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити. А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осећаш? Или како ћеш рећи брату своме: Стани да ти извадим трун из ока твога, а ето брвно у оку твоме. Лицемере, извади најпре брвно из ока свога, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свога”. (Мт. 7, 1-5)
Господ Исус Христoс чак ни у мукама на крсту не осуђује мучитеље, напротив, Он их пред Оцем Небеским правда речима: „Оче, опрости им јер не знају шта раде!” Да и ми не судимо никоме, да не бисмо били осуђени, јер нико није сигуран да неће учинити исти грех за који осуђује брата свога. Св. Атанасије Синајски учи: „Ако и видиш некога да греши, не осуђуј, јер не знаш како ће он довршити свој живот. Онај разбојник, распет са Исусом беше убица, Јуда беше апостол и ученик Христов, па ипак разбојник уђе у Царство, а апостол оде у пакао”.
Св. Јован Лествичник о осуђивању каже: „Осуђивање је пород мржње. То је танана, а крупна болест, скривена и подмукла пијавица која пије крв љубави. Осуђивање је лицемерство љубави, узрочник скрнављења и оптерећења савести и уништење духовне чистоте”. Светитељ даље упозорава: „Знај да се злопамтљиви и злобни људи препознају и по томе што они обузети духом мржње лако и са уживањем умањују вредност учења, делатности и врлине свога ближњег. Знао сам неке људе који су тајно и скривено од света чинили најтеже грехе; међутим, сматрајући се чистимам, тешко су нападали оне који јавно падају у лакше грехе”.
Књижевници и фарисеји, кријући се иза старозаветног закона, често су постављали Спаситељу замке, како би Га окривили. Жену коју су ухватили у прељуби, довели су пред Христа и рекли:
„Учитељу, ова жена је ухваћена у прељуби на делу; а Мојсије нам у Закону заповеди да такве каменујемо. Ти, дакле, шта велиш? Ово, пак, рекоше искушавајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус, сагнувши се доле, писаше прстом по земљи. А кад Га упорно питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха, нека први баци камен на њу. Па се опет саже доле и писаше по земљи. А они чувши то, и покарани од своје савести, излажаху један по један, почевши од старешина до последњих; и остаде Исус сам и жена стојећи на средини. А кад се Исус исправи, не видевши никога до саму жену, рече јој: Жено где су они што те тужаху? Зар те нико не осуди? А она рече: Нико Господе. А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем; иди и од сада не греши више”. (Јн. 8, 5 – 11)
Из ове јеванђелске приче, можемо видети докле иде људска злоба – до границе суровости, а колика је безгранична љубав Христове
Богочовечанске личности. Не само да Христос воли човека, него и прашта и исправља, а благо кара.
Сетимо се јеванђелске приче о фарисеју и царинику, као и суду Христовом: Два човека уђоше у храм да се моле Богу, један је фарисеј, а други цариник. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: „Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник. Постим два пута у недељи, дајем десетак од свега што стекнем”. А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: „Боже, милостив буди мени грешноме! ” Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај фарисеј. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се. (Лк. 18, 9-14)
Судити, значи бестидно својатати Божје право, а осуђивати, значи тровати своју душу. Као што надменост и гордост може и без друге страсти упропастити човека, тако нас и суђење само по себи може упропастити. Овај фарисеј је био осуђен управо због тога.
Ускршњи пост ове године почиње 14. марта, а завршава се на Велику суботу 30. априла 2016. године.
