Ако вас мрзи свет, знајте да је и мене омрзнуо пре вас. Кад бисте били од света, свет би своје љубио, а како нисте од света, него вас ја изабрах од света, зато вас мрзи свет. Опомињите се речи коју вам рекох: није слуга већи од господара свога. Ако мене гонише, и вас ће гонити; ако моју реч одржаше и вас ће одржати. Али све ће вам ово чинити због имена мога, јер не познају онога који ме посла. Да нисам дошао и говорио им, не би греха имали, а сад немају изговора за грех свој.
Ко мрзи мене и Оца мог мрзи. Да не чиних међу њима дела која други није чинио, не би греха имали: а сада су и видели, и омрзнули и мене и Оца мога. Али да се испуни реч написана у Закону њихову: „Омрзнуше ме ни за што. А кад дође Утешитељ, који од Оца исходи, Он ће сведочити за мене. А и ви ћете сведочити, јер сте од почетка са мном.
Ово сам вам казао да се не саблазнете. Изгониће вас из синагоге; али долази час када ће сваки који вас убије мислити да Богу службу приноси. И то ће чинити, јер не послаше Оца ни мене. Али сам вам казао да се, кад дође час, сећате овога да вам ја казах; а испочетка не казах вам ово, јер бејах са вама”. (16, 1-4)
„А сад идем Ономе који ме посла, и никоме од вас не пита: Куда идеш? Али зато што сам вам ово казао. Жалост је испунила срце ваше. Но ја вам истину говорим: боље је за вас да одем, јер ако ја не одем, Утешитељ неће доћи к вама; ако ли одем, послаћу га к вама. И кад Он дође, покараће свет за грех, и за правду, и за суд. За грех дакле, што не верују у мене; за правду па, што идем Оцу своме, и више ме нећете видети; а за суд, што је кнез овога света осуђен.
Још вам имам много говорити, али сада не можете носити. А кад дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину, јер неће говорити од себе, него ће говорити оно што чује, и јавиће оно што долази. Он ће мене прославити, јер од мога ће узети, и јавиће вам. Још мало и нећете ме видети и опет мало и угледаћете ме, јер ја идем Оцу” (Јн. 16, 5-16)
„Ово говорећи Исус, па подиже очи своје небу и рече: Оче, дошао је час, прослави Сина свога, да и Син твој прослави тебе; као што си му дао власт над сваким телом, да свему што си му дао, дарује им живот вечни. А ово је вечни живот да познају тебе јединога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа. Ја те прославих на земљи; дело сврших које си ми дао да избршим. И сада прослави ти мене Оче, у тебе самога, славу коју имадох у тебе пре него што свет постаде” (Јн. 17, 1-5)
„И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице дође, и са њим људи многи с ножевима и са копљем од првосвештеника и старешина народних. А издајник његов, даде им знак говорећи: Кога ја целивам, онај је; држите њега. И одмах приступивши Исусу рече: Здрави Учитељу! И целива Га.
А Исус му рече: Пријатељу, на то ли си дошао? Тада приступивши ставише руке на Исуса и упиташе га. И гле, један од оних што беху са Исусом, машивши се руком извади нож свој, те удари слугу првосвштеникова, и одреза му ухо. Тада му рече Исус: Врати нож свој на место његово; јер сви који се мше за нож, од ножа ће погинути. Или мислиш да не могу умолити Оца свога да ми пошаље више од дванаест легиона анђела? Како би се испунила Писма да овако треба да буде?
У тај час рече Исус људима: Као на разбојника изашли сте с ножевима и копљем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у храму, и не ухватисте ме. А ово је све било да се испуне Писма пророчка. Тада га сви ученици оставише и побегоше.” (Мт. 26, 47 – 56)
