- РАСПРОДАЈА ИМОВИНЕ У „ПРИМИ”
Сва покретна и непокретна имовина фабрике „Прима продукт” оглашена је на продају 1. јуна. Фабрика која је у стечају већ дуже време биће продата јавним прикупљањем понуда, а оглас је отворен до 4. јула. Имовина ће се продавати у више целина, а процењена је на милијарду и 205 милиона динара. Најскупља је непокретна имовина милијарду и 100 милиона у коју спадају производне хале, магацини, помоћне просторије, лабораторија. Може се поднети пријава за куповину линије за производњу грашка, два комбајна за грашак и један за кукуруз шећерац и за три аутомобила.
Стечај у „Прими продукту” почео је крајем 2015. године. Банкрот је проглашен јер нико од поверилаца Привредном суду у Зрењанину није поднео план реорганизације. Некада фабрика на гласу има дугове од две милијарде динара, а потражује око 11 милиона. Већински власник, фабрика ФМП, некадашњег потпредседника Владе Небојше Човића, услужно je радила за друге фирме, а без сопствене производње су већ три године. Стечај у „Прима продукту” проглашен је новембра 2015. Покренут је на предлог Нове Агробанке у стечају јер „Прима продукт” није испунио обавезе према унапред припремљеном плану реорганизације. Фабрика само овој банци дугује 10 милиона евра.
Ова кикиндска фабрика је приватизована 2002. године. Међутим, приватизација је поништена јер су тадашњи власници, међу којима је био и бизнисмен Ђорђије Ницовић, кредитно задуживали фабрику. Као на траци, у врућој директорској фотељи смењивали су се директори, али бољитка није било, па је својевремено ова приватизација проглашена за „црну овцу” у Србији. Услед ненаплативости својих потраживања, банке су продале непокретности и покретну имовину, коју је почетком 2007. године купио Стојан Ждрња из Суботице. Тако је настао „Прима продукт”, а Ждрња је одлучио да се уместо некадашње прераде бораније, паприке, лука, краставаца и цвекле, посвети искључиво грашку и кукурузу шећерцу. Актуелна стечајна управница је Јелица Вуколић.
Ова фабрика је пре десетак година производила око 7.500 тона конзервираног поврћа, а више од половине производње пласирано је на руско тржиште и тржиште још неких земаља.
