ОВДАШЊА АПОТЕКА У РАЉАМА ФИНАНСИЈСКОГ СУНОВРАТА И СА СТАТУСОМ – КРАЈЊЕ НЕСИГУРНОГ ОПСТАНКА

  • ПРИВАТНИК БОЉИ ДОМАЋИН ОД ДРЖАВЕ

 

Локална самоуправа, извесно је, из буџета неће покрити енормна дуговања, јер се одавно одустало од конверзије као начина финансијске консолидације оваквих установа, па ће се системско решење комплексног проблема на нивоу државе највероватније тражити у оквиру најреалније и најисплативије тржишне варијанте – издавања у закуп државног апотекарског простора

 

Шта ће бити с овдашњом „Апотеком“, питање је које понајвише оптерећује њене све нервозније и неспокојније запослене – њих укупно 32, који свакодневно долазе на посао, али преседе радно време, а без плате су и осталих принадлежности почев од фебруара. На муци је и актуелна власт, јер Град, као оснивач, не може сам да пресече густо и чврсто увезани поголеми Гордијев чвор пословних невоља ове установе за пружање фармацеутских услуга, која је, због дуговања с трендом раста, која су достигла око 30 милиона динара, од 8. марта ове године у непрекидној блокади. Укупне неизмирене обавезе увелико су премашиле поменуту суму.

Неизвесна судбина државних апотека, као озбиљан и комплексан друштвени проблем, не тишти само Кикинду, већ, у већој или мањој мери, све локалне самоуправе у нашој земљи. А јединствене, брзопотезне, уз то ефикасне и дугорочно одрживе, спасоносне формуле са садашњим власничким статусом – нема ни у назнакама. И у овој делатности, голим оком се види, државно увелико губи тржишну битку са приватним. Из те чињенице произилази и одгонетање недоумице шта у суштини пре или касније чека нашу „Апотеку“.

Др Милован Блажић, у градској власти задужен за здравство, реагујући на апел-писмо које је синдикат „Апотеке“ проследио свом Управном и Надзорном одбору и медијима, али, занимљиво је, не и оснивачу, каже да су захтеви апотекара за спровођење хитних спасоносних мера нереални, па тиме и неоствариви. Синдикалци, између осталог траже ургентно расписивање конкурса за избор директора, обезбеђење организације рада и пословања апотека, утврђивање правца реорганизације и рефинасирања апотека… У супротном, припретили су, следи „предзимање радикалнијих активности – до испуњења оправданих  захтева“. Изузетно сложен проблем ће се, напомиње, решавати у ходу, а не како синдикат „Апотеке“ тражи, одједном, преко ноћи, јер се, уосталом, таквом динамиком није ни стварао:

 

Решење ће уследити у овиру система, а претходиће му одговарајућа формално-правна регулатива. Чека се нови Закон о апотекама, којим ће се највероватније предвидети могућност издавања у закуп државног апотекарског простора. Тиме ће се практично отворити могућност примене најреалније, тржишно најисплативије и по грађане најрационалније варијанте пружања фармацеутских услуга. Морамо отворено казати да је досадашњи начин финкционисања државних апотека у нашој средини био потпуно неефикасан и да као такав не може да опстане. То, усталом, најдиректније потврђују пословни показатељи, пре свега финансијски параметри наше „Апотеке“, који су из године у годину све негативнији… С разлогом се одавно одустало од конверзије, као метода за отклањање дуговања апотека и њиховог финансијског дисциплиновања, последњи пут примењене још 2011. године.

Намеће се, дакле, као најподеснија реалност, издавање под кирију комплетног државног апотекарског простора. „Апотека“, иначе, располаже са укупно 13 продајних објеката – четири у граду и 9 у селима.

Др Блажић вели да има заинтересованих за овакав пословни ангажман, чак и из – иностранства. Не жели да открива ко су потенцијални партнери. Без обзира ко био, закупац ће бити у обавези да прихвати, а касније и испуни, три основна тендерска услова. Први услов је преузимање запослених, затим репрограмирање дуговања кроз закупнину, и на крају да обезбеди апотекарско дежурство ноћу, суботом и недељом и празницима.


ВЕЛИКА ГУЖВА НА МАЛОМ ПРОСТОРУ

У Кикинди је, иначе, укључујући и села, поред 13 државних, још 11 приватних апотека. Премного, према показатељима стручњака за ову проблематику. Експерти за фармацију су, наиме, проценили да свака апотека, да би одговорила друштвеном задатку и у исти мах остварила одговарајући профит, треба да „покрије“ најмање 6.000 грађана, што значи да је објективно 10 овдашњих апотекарских радњи – вишак.


НЕМЦИ ЗАКУПЉУЈУ ПРОСТОРИЈЕ

За очекивати је, незванично сазнајемо, да ће државне апотеке закупити немачки систем фармацеутских компанија „Феникс“, чија малопродајна ћерка „Бену“ код нас увелико, уз то и успешно, послује. У нашем граду, наиме, „Бену“ поседује три апотеке, а за разлику од осталих приватника, има и продајне испоставе лекова и у Башаиду, Банатском Великом Селу и Руском Селу. Немци се већ занимају за ову потенцијалну пословну аквизицију.