- УТИЦАЈ ПАНДЕМИЈЕ ВИРУСА КОВИД-19 НА СТАЊЕ ЛОКАЛНЕ ПРИВРЕДЕ
- Највећу штету од почетка пандемије трпи ауто-индустрија, док је код делова прехрамбене индустрије забележено и боље пословање у односу на просек
Утицај пандемије вирусa ковид-19 осетан је у свим деловима привреде, а највише су погођени сектори услуга, туризма и угоститељства. Међутим, чињеница да окосницу кикиндске привреде чини индустрија, предвиђања за опоравак локалне економије су оптимистична. На основу података којима располаже Регионална привредена комора Севернобанатског управног округа (РПК СБУО), која покрива поручје града Кикинде и општина Чока и Нови Кнежевац, у првих пет месеци 2020. године остварен је извоз вредан 72,4 милиона евра, док је увоз у том периоду био 31 милион евра, што значи да је остварено спољнотрговинско пословање од 103,4 милиона евра. У поређењу са истим периодом претходне године, спољнотрговинско пословање на подручју које покрива РПК СБУО бележи пад од око 15 одсто. Највећи пад забележен је у сектору ауто-индустрије, што потврђује и директор француске компаније „Мекафор“ Небојша Недељковић. Према његовим речима, епидемија вируса ковид-19 имала је снажан утицај на њихово пословање.
– Првенствено, јер су наши купци одједном смањили своје поруџбенице. У априлу је пад био од 75 одсто, у мају се поправило на 50 одсто, да би у јуну и јулу пад био од по 25 одсто, односно 75 одсто планираног је испуњено. Ситуација се побољшава временом и рачунамо да ћемо и у септембру остати на истом нивоу. Очекујемо стабилизацију производње до краја године и да останемо на тих 25 одсто пада. Ако се стабилизује ситуација са епидемијом, економија ће кренути. Сви сектори су погођени. С друге стране, у тој кризи смо кренули да тражимо и друге купце. Имамо нове пројекте, који би требало да донесу значајне нове послове, што је добра ствар – рекао је Недељковић.
Компанија „Мекафор” у 2020. годину ушла је с великим плановима. Поред постојеће, започета је изградња нове хале за потребе производње делова за авио-индустрију, а која ће захтевати 180 нових радних места у наредне три године. Пандемија је успорила реализацију планова, али како је истакао директор ове компаније, од зацртаног не одустају. Хала је изграђена, а у погону тренутно ради десторо људи.
– Наш партнер ради у домену авио-индустрије, сектор који је највише погођен. Било је у плану да до краја године запослимо 100 особа, али то ће ићи много спорије. Цео план и пројекат остају, наши партнери не одустају од тога, што је најважније. Чекаћемо да се ситуација у свету у сектору авио-индсутрије поправи да бисмо и ми овде могли да реализујемо планове које смо зацртали. Временом ћемо доћи до 180 планираних радних места у новом погону – истакaо је Недељковић.
За разлику од металске, делови прехрамбене индсутрије бележе боље пословање, показују подаци РПК СБУО. У току првих пет месеци ове године, производња брашна, тестенина, квасца бележи пораст, као и компаније из домена пољопривреде, које производе делове за пољопривредну механизацију и прикључне машине. У прилог томе говори и податак да је производња тракторских делова у компанији „Мекафор“ у првом налету кризе осетила пад, али се убрзо стабилизовала и тај тренд је присутан и даље.
Производња брашна и тестенина у „Кикиндском млину“ од почетка године порасла је за 17 одсто у односу на претходну, али остварени резултат је ипак мањи од планираног. Један од разлога јесте утицај пандемије вируса корона, рекао је Раденко Волаш, директор сектора продаје у „Кикиндском млину“.
– Посебно морамо да истакнемо поремећај тржишта тражње и понуде, које су имале велике осцилације и кретале су се од превелике тражње до непостојања исте. Тешко је организовати се и плански деловати у таквим околностима. Такође, структура купаца, односно учешће појединих категорија купаца се мењала у наведеном периоду, па смо и ту морали да се прилагођавамо тржишту – објаснио је Волаш.
„Кикиндски млин“ има три категорије купаца, односно грађанство, кондиторе и пекаре. С обзиром на то да школе нису радиле, ужине су изостале, те су пекаре смањиле обим куповине. Кондитори су зaдржали обим производње, док је потражња грађанства за комерцијалним паковањима брашна била и до 300 пута већа него што је то уобичајено.
„Кикиндски млин“ за ову годину планира прераду 40.000 тона пшенице и производњу 2000 тона тестенине. Како наводе из ове фирме, овогодишњи род пшенице и добијени квалитет гарантују редовно снабдевање тржишта.
– Осцилације у тражњи и продаји све ће бити мање и тржиште ће се смирити. Откуп је протекао у планираним оквирима и утицај пандемије на њега је био минималан. Приоритет руководства у организацији откупа, производњи брашна и тестенине и испорукама према купцима јесте заштита здравља запослених, у чему смо успели уз нешто повећане трошкове. Поред тога, уз постављене пословне циљеве у веома тешким околностима привређивања, са огромном конкуренцијом, очекујемо испуњење задатих циљева – истакао је Волаш.
Мере Владе РС донете за ублажавања последица пандемије умногоме су помогле фирмама да сачувају запослене, посебно у априлу и мају, када је производња махом стала. Предвиђања о времену опоравка фирми и враћања у стање пре епидемије сада се пројектују на око годину дана, иако су прогнозе на почетку епидемије биле оптимистичније. Прави утицај пандемије вируса корона-19, како на глобалну, тако и на локалну економију биће видљив у наредним месецима. У овом периоду, државе разним мерама покушавају да смање последице пандемије, док се привредна друштва прилагођавају тренутној ситуацији у борби за опстанак на тржишту и очувању радних места.
Гледајући податке о увозу и извозу на месечном нивоу на подручју РПК СБУО, у периоду од јануара до маја 2020. године, видљиво је развијање пандемије и њен утицај на привреду. Када је у питању извоз, подаци показују да је година почела добро, да би након два месеца пад био приметан.
– Током јануара 2020. године забележен је мањи извоз за 3,5 одсто у односу на исти период претходне године, док је у фебруару заблежен раст извоза од 12 одсто. У марту је извоз нижи за 14 одсто, док је у априлу био нижи за 39,3 одсто. У мају је забележен благи пораст, те је пад извоза био 36 одсто у односу на исти период претходне године – објаснио је Тибор Хорват, директор РПК СБУО.
Узимајући у обзир све податке, увоз у 2020. године на подручју које покрива РПК СБУО, у порасту је у односу на извоз. Овај податак Хорват објашњава чињеницом да 90 одсто увоза чине сировине и полуфабрикати за даљу обраду, те да су фирме одлучиле да осигурају материјал за несметан рад у наредним месецима.
Узимајући у обзир упоредне податке о спољнотрговинском пословању Севернобанатског и других округа, структуру кикиндске привреде, донете мере Владе Репблике Србије о последицама ублажавања пандемије и друге релевантне чињенице, директор РПК СБУО сматра да ће кикиндска привреда издржати кризу.
– Опоравак ће сигурно да потраје одређено време. Важно је да инвеститори, средња и велика привредна друштва опстану и задрже највећи број својих запослених. Наша привреда је у већем делу здрава и чим се покрене привреда у Европској унији, аутоматски ће је и наша врло активно пратити, а сви су спремни да раде пуном паром, чим се стекну услови за то – истакао је Хорват.
Од десет држава које су највеће извозно подручје за фирме које послују на територији Севренобанатског округа, осам је из Европске уније. Највеће извозно подручје је Мађарска, са уделом од 24,2 одсто, а укључујући и Румунију, две комшијске земље чине 31 одсто извозног.
УВОЗ ИЗ ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ У ПОРАСТУ
Када је у питању увоз комапнија које послују на територији РПК Севернобанатског управног округа, из појединих земаља бележи се раст увоза, док је код неких приметан и пад до 65 одсто.
– Увоз из Велике Британије порастао је 4,8 пута у току првх пет месеци ове године, док је из Румуније девет пута већи у односу на исти период претходне године. Међутим, увоз из других земаља опада. Увоз из Француске и Мађарске опао је за 35 одсто, док је преполовљен увоз из БиХ и САД, Словеније, Кине, али је највише трпео узвоз из Италије, који је смањен за 65 одсто – рекао је Тибор Хорват, директор РПК СБУО.
ПАД ИЗВОЗА
Са оствареним извозом од 23,3 милиона евра, највећи извозник на територији Севернобанатског округа је МСК. Утицај пандемије на пословање ове компаније огледа се у паду извоза за око 14 одсто у првих пет месеци ове године у односу на 2019. годину. Поред сирћетне киселине и метанола, са остварених преко 22 милиона евра извоза, највећи удео у кикиндској привреди чине фирме које послују у области ауто-индустрије. У овој грани забележен је пад од 15 одсто у периоду од јануара до маја ове године.
