- НА РАЧУНУ ВИШЕ НОВЦА
- Ребалансом предвиђено да укупан овогодишњи буџетски приход буде око 2,407 милијарди динара, што је, у највећој мери као последица увећаних средстава пристиглих с других нивоа власти, 113 милиона динара више него што је пројектовано
У градску касу од јануара закључно с крајем септембра слило се из свих изора 1,615 милијарди динара, или 68,8 одсто планираних средстава за ову годину. Буџетски раходи остварени су у износу од 1,396 милијарди динара, што је непуних 60 одсто у односу на план увећан за наменска средства – рекла је, између осталог, на седници Скупштине града, секретар Секретаријата за финансије у Градској управи Снежана Ковачевић образлажући извештај о деветомесечном извршењу буџета, који су одборници већином гласова усвојили.
Зелено светло одборници су дали и другом важном документу, који је Ковачевићева предочила. Ради се о изменама и допунама одлуке о градском буџету за ову годину. Другим овогодишњим ребалансом, наиме, предвиђа се да приходи достигну 2,407 милијарди динара, што је 113 милиона више него што је пројектовано. Осетнији буџетски прилив у највећој мери последица је израженијег пристизања средства са других, виших, нивоа власти. Снежана Ковачевић рекла је да су номинално највећи приходи од пореза на зараде.
Расправа о буџету у целини протекла је у знатно озбиљнијој и мирнијој атмосфери него што се дешавало на претходним седницама градског парламента. Било је, наиме, током расправе различитог, па и дијаметрално супроног, тумачења буџетских документа, похвала од стране владајућег одборничког блока, али и покуда друге, стране, али овога пута бројчано мала опозициона групација није, као до сада, опструишући седницу, критизерски развлачила дискусију. Најактивнији међу опонентима био је одборник ЛСВ Саша Хоманов.
У старту је поручио да лигаши принципијелно неће гласати „за”. Успротивио се, између осталог, улагању у нове индустријске зоне, истакао да се превише новца из градаске касе троши на решавање социјалних промена, а премало, примера ради, даје локалној здравственој установи, школском спорту… Приликом учесталих излазака за говорницу, код Хоманова се није уочавала потреба за полемиком по сваку цену, за разлику од Миће Стојановића (СДС), којег је новоизабрана председница градског парламента Станислава Хрњак у два наврата упозорила да се држи дневног реда, а не да отвара и шири теме које нису планиране, што је овај на крају прихватио.
На уопштену критику, изречену за говорницом, реаговала је заменица градоначелника Босиљка Срдић, поручивши да се они који тако говоре, и поред јасног, сликовитог, приказа и свеобухватног извештаја, баш и не разумеју пуно у буџет.
Грађанима је, међутим, све јасно, они виде резултате нашег рада – истакла је Срдићева. После низа година, град нам је градилиште, што је уочљиво од улаза у Кикинду до центра. Гради се и у селима, обнављају се објекти школа, забавишта, саобраћајнице… Не дугујемо више, као Градска управа, ниједан динар. Вратили смо банкарски кредит, све услуге према индиректним корисницима измирују се редовно, у дан…
И Милица Трипиновић (СНС) сматра да нема основа за било какво оспоравање плана и реализације буџета, који је, казала је, ваљано и одговорно, пројектован на реалним позицијама. Трипиновићева је истакла да је расходовна страна буџета адекватно прилагођена стварним приликама у друштву. Нађен је задовољавајући баланс између развојних пројеката и социјалне политике.
За реч се јавио и Стеван Грбић, из опозиционе СПС, који се није упуштао у анализу локалне буџетске проблематике, него апеловао на власт да изнађе начин за решавање веома важног проблема који одавно и у континуитету тишти житеље Нових Козараца и Руског Села. Ради се о електрификацији друма између ова два места у дужини од свега 500 метара. Грбић је упозорио да су учесници саобраћаја на овој путној деоници, пре свега бициклисти и пешаци, сваке ноћи у великој опасности. Учестале су саобраћајке. Било је, због мрака и слабе видљивости на коловозу, чак и удеса са смртним последицама. Грбић вели да за реализацију ове замисли нису неопходна велика средства. Треба само поставити електроинсталацију и сијалице на око 20 постојећих бандера.
На седници је усвојена Одлука о накнади за заштиту и унапређење животне средине. Тако ће месечни еколошки издатак за квадратни метар пословног простора бити 2,5 динара, док ће 0,5 динара плаћати квадрат земљишта на којем се обавља редовна привредна делатност. Одборници су се сагласили са препарцелизацијом, односно обједињавањем двеју градских катастарских парцела, ради проширења производних капацитета компаније „Зопас”. Изгласали су и измену и допуну статута „Топлане”, у оквиру поступка усаглашавања података у оснивачком акту овог локалног јавног предузећа са подацима који су евидентирани у Агенцији за привредне регистре. Кориговани су, због истека мандата, састави више управних и надзорних одбора у јавним фирмама и установама, као и школских одбора. Скупштина је допунила Одлуку о одржавању јавних површина и дала могућност инспекторима за заштиту животне средине да одговарајућим налогом затраже предузимање одговарајућих мера, укључујући и блокирање возила „лисицама”, против возача који, кршећи прописе, остављају аутомобиле на зеленим површинама. Одборници су се сгласили са одлуком да се поједини послови из надлежности Града повере месним заједницама. У том смислу, како је рекла Станислава Хрњак, људима који воде села, ако буде потребно, одговарајућу стручну помоћ пружиће Градска управа директно, или посредством локалне Канцеларије за МЗ. Председница је тако отклонила бојазан појединих опозициних одборника да, због недостатка довољно способног кадра у селима, све баш и неће функционисати како је предвиђено.
СРДИЋУ ПОВЕРЕЊЕ
Милан Срдић (62),на седници Скупштине града, именован је за директора овдашњег Историјског архива. Срдић је до сада био вршилац дужности руководиоца Архива. Дипломирани је политиколог, а највећи део радног стажа провео је као новинар и уредник у некадашњем локалном гласилу „Комуна”, а затим и у обједињеној медијској кући ИЦК. Члан је Социјалистичке партије Србије.
ДО КНЕЗОВА БЕЗ ЦЕНЗУСА
Пре него што су изгласане измене одлуке о месној самоуправи, вођена је подужа расправа у вези са ставком о цензусу неопходном за излазак на изборе за председника МЗ, који се сада – укида. Кнезови ће се, да поједноставимо, бирати простом већином без обзира колико пунолетних грађана гласа. Таквој промени, сматрајући је нелогичном, успротивио се Саша Хоманов, рекавши да се ствара правни основ да и две особе могу да изаберу сеоског кнеза, док је процедура смене првог човека МЗ далеко сложенија и тежа.
Реаговао је шеф Одборничког клуба СНС Миленко Јованов, поручивши Хоманову да није у праву. Појаснио је да је до председничких избора 2004. године постојао цензус, па је, као недемократско средство, укинут:
Којом логиком сада треба на ниовоу МЗ да остане изборни цензус?! —-Да дођемо у ситуацију да је лакше изабрати председника државе, него првог човека неког села?! Суштина измене и укидања цензуса јесте намера да о томе ко ће водити село одлучују мештани који гласају, а не они који неће да изађу на изборе.
У сличном тону говорили су и први човек Руског Села Имре Кабок и мокрински челник Горан Думитров. Обојица су истакли да је функција коју обављају врло незахвална и сложена, али је они часно, у границама могућности, уз максималну подршку и свесрдну помоћ актуелне градске власти, обављају зарад добробити свог места и његових житеља. Обојица сматрају да је сврсисходније да села воде председници, а на Савети МЗ, за шта се лигаши залажу. Казали су да, пракса показује, на изборе за кнеза увек излази довољан број гласача, па су они увек и легални и легитимни, те да је бесмислица да ће се у пракси догодити да само двојица гласача изађу на изборе, па потом и устоличе свог кандидата за сеоског кнеза.
ПРЕНОС СЕДНИЦЕ
У одговору на одборничко питање – постоји ли могућност да се изнађу средства за јавни пренос седнице Скупштине града преко неког радија, а не преко Фејсбук-странице, које је на претходној седници, 6. октобра, поставио Мићо Стојановић, Служба Скупштине града и Градског већа, чији је шеф Драгана Ђурашковић, одборницима је проследила одговор, у којем се наводи:
Као што смо и раније одговарали на оваква питања, локална самоуправа је, докле год је било могуће, преко Информативног центра Кикинда, односно Радија Кикинде, преносила заседања Скупштине града. За услугу преноса Скупштине града преко неког другог емитера, одлуком о градском буџету, нису издвојена средства, нити нам се неки од емитера јавио са захтевом да жели да преноси седице. Оно што смо у могућности јесте пренос преко званичне Фејсбук странице Града. Домет преноса седнице Скупштине града на овој страници био је 190.000, док је сам видео прегледан 2.882 пута, од којих је 2.738 јединствених прегледа. Треба напоменити да је Фејсбук једини медиј на којем је могуће реално сабрати број посета – за разлику од осталих традиционалних медија, као и да је видео са седнице могуће погледати и након саме седнице, док то није случај с радио-преносом.
