- ТАЛАС ЛОШЕГ УТИЦАЈА ПАНДЕМИЈЕ НА ПОСЛОВАЊЕ ЛОКАЛНЕ ПРИВРЕДЕ
- Извоз севернобанатске привреде овог априла био је мањи за 60 одсто у односу на исти период прошле године. Јењавањем епидемије, односно у мају, спољнотрговинско пословање почело је да расте
Стање кикиндске привреде у првој половини године зависило је од развоја епидемиолошке ситуације. Према речима директора Регионалне привредне коморе Севернобанатског округа Тибора Хорвата, година је почела добро, где је јануар био просечан, а фебруар одличан, међутим ситуација је промењена већ наредног месеца.
– Марта је почела епидемија вируса корона у читавој земљи, што је довело до слабијег функционисања привредних друштава. Захваљујући мерама државе за опоравак привреде, у нашој средини није било отпуштања радника. Фирме су успеле да премосте један период, али помоћ ће и даље бити потребна. Зато је корисно то што ће држава донети нове мере, којима ће помоћи да и током наредна два месеца – рекао је Хорват.
У марту је забележен мањи, а у априлу већи пад и извоза и увоза.
Извоз је овог априла био мањи за 60 одсто у односу на исти период прошле године. Јењавањем епидемије, односно у мају, спољнотрговинско пословање почело је да расте. Извоз свих привредних друштава у Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу, закључно са мајем, био је 72,4 милиона евра, од чега удео МСК износи 23,5 милиона евра. Према речима Хорвата, после метанола и сирћетне киселине, најважнији извозни производи су за аутомобилску индустрију. Извоз делова за клипне моторе је 10, а делова за аутомобилску индустрију више од 8,5 милиона евра.
Како је објаснио Хорват, увоз износи 31 милион евра, тако да је покривеност извоза увозом већи од 2,5 пута.
– У Округу је забележено спољнотрговинско пословање од 289 милиона евра. Остварен је суфицит од 54 милиона евра што Севернобанатски округ сврстава на четврто место у држави. Са 176 милиона евра извоза налазимо се на 11. месту у држави – истакао је диреткори РПК Севернобанатског округа.
Међу највећим извозницима су „Ле Белиер“, „Зопас“, Ливница „Цимос“, „Мекафор“, Дуванска индустрија „Чока“. Роба се највише извози у Мађарску и Румунију, а приметан је и константан раст извоза за Турску. У односу на ранији период, извоз за Турску увећан је 200 пута и износи осам милиона евра.
