- НЕМАР ПОЈЕО ФАБРИКУ ВОДЕ
- Сваке године, док је предузеће водио тандем Караћ-Грбић, од око два милиона реалног прилива средстава 1,2 милиона динара ишло на плате запослених, пола милиона на „крпљење“, односно одржавање, система, а по правилу 300.000 евра трошило се на „разно“, док је обим инвестиција за унапређење посла и делатности, финасиран директно од Oпштине или грађана, био занемарљив
Време често прекрије велике истине. Али и открије вешто прикривене тајне – ако се све коцкице скривалице не поклопе. Тако и с фунционисањем сада већ бившег ЈКП „6. октобар” у протекле нешто више од три деценије колико га је, заштићен од сваке досадашње власти, неприкосновено водио директорски пар Милан Караћ- Стеван Грбић. А онда се овај други, као вечита одборничка перјаница СПС, жестоко успротивио рационализацији јавног комуналног сектора. Несвестан могућих последица таквог ригидног понашања и прпошења без поузданог покрића, Стеван је фактички отворио Пандорину кутију, из које је – и сам испао, заједно са „бисерима” вишегодишњег недомаћинског односа према државној имовини у најважнијем кикиндском јавном предузећу.
Преко свих мањкавости, пропуста, па и непотребног трошења државног новца и олаког, преко нереалних тарифа услуга, завлачња руке у џеп осиромашених грађана, некако би се и прешло да су комуналци Кикинђанима наплаћивали не техничку, бљутаву, смрдљиву, по здравље опасну чесмовачу, већ чист млаз, да су обновили водоводну мрежу у којој у приличној мери има и азбестних цеви, у развијеном свету одавно забрањених јер – миришу на смрт. Стевине скупштинске тираде на тему гашења ЈКП, набијене из авиона уочљивом нетрпељивошћу, па и гневу и некотролисаном бесу, према амбициозном, рационализацији склоном, градоначелнику Павлу Маркову и новом главешини реконструисане локалне комуналне фирме Данилу Фурунџићу, не би се могле тако лако обесмислити да, примера ради, имамо осавремењен систем за пречишћавање воде. А о изграђеној фабрици пијаће воде да и не говоримо. Чињенице су, међутим, неумољиве. И тврдоглаве. И не иду у прилог Стеви, још мање Милану. Задужени за финасије у новом комуналном предузећу, на основу анализе расходовних ставки бившег ЈКП за три деценије, дошли су до фрапантне цифре недомаћинског утрошка. Поједностављено, да се није расипало, ушпарало би се довољно за фабрику воде. Овако, немар је појео за Кикинђане животно важу инвестицију.
У Основном јавном тужилаштву у нашем граду покренут је, иначе, кривични поступак против Караћа, због сумње да је, како се наводи у кривичној пријави локалне полиције, од фебруара 2012. до октобра 2014. године, оштетио ЈКП за 1,5 милиона динара. Спорно је, иначе, уступање посла Омладинској задрузи „Зона агент“, која је, зна се, под патронатом овдашњег огранка СПС. Истрагом су, у истом предмету, обухваћена и двојица тадашњих младих руководилаца „Зоне”, који се сумњиче да су незаконито прибавили имовиску корист од 2,45 милиона динара. Незванично сазнајемо да ће против све тројице ускоро бити подигнута оптужница. Занимљива је, и индикативна, квазипословна веза ЈКП и „Зоне“ успостављена, иначе, још 2006. године од самог оснивања ове омладинске задруге. До 2011. године комуналци су исплаћивали милионске износе на име услуга које им је фактурисала ОЗ „Зона агент”. Из фактура из 2011. и 2012. године види се шта је све наплаћивано: разношење обавештења, контрола водомера, евидентирање корисника услуга, чишћење снега, сређивање архиве, спремање канцеларија, унос података у базу, уређење простора око пословне зграде… Укупно је у ту сврху од 2006. закључно са 2012. годином „Зони агент”, а да претходно није спроведен поступак јавне набавке, плаћено 13,5 милиона динара. Поступак јавне набавке спроведен је само за износ од додатних 6,9 милиона динара.
„Зона агент” младих социјалиста, на истој адреси као и Дачићева општинска организација, дакле започиње партијско-пословну причу ангажманом у „6. октобру”: очитава водомере, иако нема потреба да ову услугу обавља неко са стране, будући да предузеће и преко мере за њу има неопходан кадровски капацитет. И није толико проблем што су се јуноше из Грбићеве партије на страначку фору упустиле у уносан бизнис, за који је ЈКП издвојило укупно око 20 милиона динара. Фазон је у томе што се тај тако лако добијени посао већим делом није ни реализовао, односно десио се само на фаворизованом уговору и на фактури, а тамо где га је збиља и било радило се без икавих инжењерских података, значи – офрље. Крупна комунална фалинка у низу. Осим што дотрајала водоводна мрежа нема адекватне бунаре, нема ни поузданих, прецизних, података о потрошачима. А ваљана база података о корисницима будуће фабрике воде – да би се знало колика ће бити потрошња, предуслов је за одазив кредитора пројекта.
И није само у случају пословног аранжмана са „Зоном агент” избегнут поступак јавне набавке. Низ је примера кршења закона, Такви случајеви без проблема су пролазили, уз један изузетак, када је државни ревизор адекватно реаговао, па наложио понављање поступка јавне понуде.
ЧУДНА ПОСЛОВНА ДАРЕЖЉИВОСТ
„Денеб консалтинг” је фирма из Новог Сада, с којом је Караћ имао континуирану и присну пословну сарадњу. Из документације се види да је било приличне дарежљивости према Новосађанима. Такав манир буди сумњу у недозвољене радње. Јавно комунално предузеће „6. октобар” је, наиме, за испоруку различите техничке и машинске опреме „Денеб консалтингу” прво исплатило 16,3 милиона динара, па додатно, и то без уговора и мимо поступка јавне набавке, још 772.000 динара. Следи од кикиндских комуналаца и бескаматна позајмица Новосађанима од 520.000 динара. И фирми „Мултипартнер” из Београда исплаћено је прво 20,6 милиона динара за испоруку радних машина, конкретно чистилица (које се, парадокса ли, не користе), а додатно, без уговора, мимо јавне набавке, још 2,2 милина динара.
ИРОНИЈА СУДБИНЕ
Суштинска је дилема – да ли је директор свесно, или из незнања, приликом куповине и плаћања недовољно марио за прописе? Ако је ово прво, кривично се одговара. А ако је посреди ово друго, онда није за фотељу, па је давно требало да буде смењен. А Караћ и Грбић су, свеједно, заједно „накрунили“ више од шест деценија директорског стажа, па, за награду, у пензију, које ли ироније – као технолошки вишак, испраћени лепом отпремном сумом.
ДРАСТИЧНО РАЗЛИЧИТЕ ЦЕНЕ
Комуналци су материјал и делове за водовод и канализацију годинама пазарили од кикиндске фирме „Салгор”. У новом комуналном преузећу кажу да се анализом и поређењем садашњег и некадашњег ценовника долази до закључка да се у време Караћа и Грбића плаћало много више него данас. Поједине цене чак су биле и неколико пута више него сада, знатно изнад тржишних. Тако је, примера ради, за пропусни вентил са испустом 2013. године плаћао 4.090 динара, а Фурунџић лане за исти водоводни материјал 2.352 динара. За ливени поклопац с раменом за шахт 2012. године цаловало се 10.370 динара, а лане је у ту сврху, у оквиру јавне набавке, ЈП „Кикинда” издвојило 8.663 динара. За шелну – огрлицу за кућне прикључке Караћ је 2013. године из фирмине касе давао 3.910 динара, док је лане исту робу ново комунално ЈП набављао за 1.356 динара. Које ли разлике. Зашто?
ПОУКА
Педантни аналитичари су израчунали: да је у ЈКП „6. октобар” у три последење године пословања примењиван садашњи ценовник из јавних набавки ЈП „Кикинда” уштедело би се око 9 милиона динара.
