- ВАЈАРИ ПО 35. ПУТ ОЧАРАНИ „ТЕРОМ”
- Учесници овогодишњег Симпозијума, за простор Атељеа кажу да је инспиративан и да даје велике могућности
У оквиру „Тера Мултимедија викенда”, одржаног у суботу, кикиндској публици представили су се вајари који учествују на овогодишњем, 35. Интернационалном Симпозијуму скулптура у теракоти. Уметници су кроз дружење са присутнима представили свој рад, и изнели импресије о „Тери” и Кикинди.
На јубиларном Симпозијуму „Тера 2016” учествује шесторо вајара из Јапана, Пољске, Турске, Француске и Србије. Већ две недеље они стварају у Атељеу „Тера” и по први пут израђују велике скулптуре од теракоте које ће оставити граду.
Вајар из Француске Игор Антић своја дела, између осталог, изложио је у Палати Бозар у Бриселу, на изложби Данијела Бурена, познатог француског уметника. Овај уметник син је песника Мирослава Антића.
Одлучио сам се за једноставну форму у облику ваљка у који сам утискивао слова. Све земље света исписане су на ваљку, а увек постоји и политичка порука. У почетку, мој рад био је базиран на позицију форме у простору, а касније сам почео да се занимам и за политички и економски контекст уметничког дела – каже Антић.
Гражина Симала Волинска из Пољске напомиње да никада није боравила на месту каква је „Тера”.
Моја скулптура говори о животу и о томе како се често селимо и мењамо места. Представљам четири животна доба које има сваки човек – сазнајемо од вајарке из Пољске.
Варол Топач из Турске каже да је Кикинда мали град у односу на место у којем живи и да му прија то што нема гужве и буке. Топач додаје да „Тера” даје небројене могућности за рад и истраживање сопствених могућности.
Имао сам идеје шта бих радио пре него што сам дошао на „Теру”, али када сам се упознао са простором решио сам да истражујем нове могућности у изради монументалних скулптура. Имам могућност да израдим велике скулптуре и наставим свој рад који сам започео у Турској и на другим симпозијумима. Скулптура за сада нема назив, а бавим се кинетичком скулптуром, односно делима која се померају путем сензора – објашњава Топач.
Јапанка Јуко Хихара дошла је заједно са супругом који је био учесник „Тере” пре 15 година и од којег је чула све најлепше о „Тери” и Кикинди у шта се, како каже, и лично уверила.
Израђујем скулптуру која симболизује ветар у Србији. Ваш ветар је нежан и симболизује људе које сам упознала у Кикинди и који су веома пријатни према мени. Тај ветар изазива позитивна осећања у мени и веома сам срећна што сам у Кикинди и на „Тери”– каже вајарка из Јапана.
Марко Црнобрња из Србије истакао је да ужива у простору и могућностима које пружа „Тера”.
Привилегија за уметника је да може да ради оно за шта се школовао. Започео сам већу скулптуру и у питању је фигура оца који је окренут наглавачке и у великим је проблемима– истиче Црнобрња.
Драган Рајшић, вајар из Београда каже да је теракота велики изазов за вајаре.
Бавим се геометријском апстракцијом и тренутно радим на скулптури високој три метра. Сви учесници су одлични вајари, једни друге подстичемо и учимо много тога– наводи Рајшић.
Дружење са грађанима уприличено је како би се уметници представили и како након њих не би остале само скулптуре него и прича о томе шта је била инспирација да оне настану. Вајари ће стварати још две недеље, а дела настала на овогодишњем скупу Кикинђани ће имати прилику да виде наредне године приликом отварања 36. Симпозијуму скулптура.
ПОСЕТА МИКИНОМ МОКРИНУ
На питање да ли ће обићи очев родни Мокрин, један од учесника овогодишњег Симпозијума Игор Антић открива:
Сви људи који су познавали мог оца имају пуно успомена и анегдота које желе да ми испричају, као што и ја имам пуно тога да испричам њима о свом оцу. Пред крај мог боравка овде, отићи ћу у Мокрин. Жеља ми је да посетим очеву родну кућу, као и оно што је остало од породице Шокловачки који су били велики пријатељи моје породице.
