ЈЕДАН ДАН СА ПРИПАДНИЦИМА КИКИНДСКОГ ВАТРОГАСНО- СПАСИЛАЧКОГ БАТАЉОНА
- УВЕК НА ИСПИТУ ХРАБРОСТИ И СПРЕМНОСТИ
- Ватрогасци у Кикинди у потпуности одговарају свакодневним изазовима свог позива. Лети имају највише посла, а свим расположивим људством и опремом савладавају се и најкомпликованији задаци спасавања људских живота и имовине
Они којих се сетимо у највећој невољи, а који даноноћно брину о људима и имовини, свакако су ватрогасци. Позив колико частан и одговоран, толико и незахвалан и опасан. Летњи месеци са високим температурама и дуготрајном сушом, период су године када имају и највише посла. У седишту Ватрогасно-спасилачког батаљона, у кикиндском Ватрогасном дому, сви су константно у приправности. Нема опуштања и дежурна екипа увек је на опрезу чекајући позив за излазак на терен. Ових дана и ноћи, у једној смени интервенише се и по неколико пута. Најчешће су то пожари на отвореним просторима, пламеном захваћена стрњишта покрај путева и у атару, али неретко се гасе и пожари у домаћинствима и привредним објектима.
Зими, у време грејне сезоне, то су махом пожари у кућама од набоја, код којих се пламен са димњака лако прошири на кровну конструкцију.
Командант Батаљона Бранислав Малетин изнео је да је у Кикинди највећи проблем недостатак људства, што није само овдашњи случај и да је проблем присутан у готово свим ватрогасним јединицама у држави. Такође, и опремљеност је фактор који значајно утиче на рад ватрогасаца.
Сву расположиву опрему редовно одржавамо и поправљамо. У складу са могућностима, ниво опремљености успевамо да решимо на адекватан начин. Два возила су камион марке „мерцедес“ и теренско возило „махиндра”. Стари су само неколико година и свакодневно су у погону. Редовно нас помаже и локална самоуправа, која и ван својих ингеренција донира опрему која нам итекако пуно значи – каже Малетин.
О томе колико је ватрогасна опрема специфично скупоцена, говори податак да само једна заштитна униформа, уз чизме и шлем, кошта око хиљаду евра, док камион са најједноставнијом опремом достиже цену од око 200 хиљада.
Припадници кикиндског батаљона најбољу сарадњу остварују са колегама из Добровољних ватрогасних друштава из града, околних општина и села. У изузетним случајевима, заједно раде са ватрогасним јединицама МСК-а и НИС-а.
Малетин наводи да у последње време није било пожара већих размера, нити је људство било у изразитој опасности, па није било ни повреда и трагичних догађаја. С друге стране, ватрогасци су најчешће први на лицу места несрећа са неретко и трагичним исходом.
Ватрогасци редовно обезбеђују локације приликом саобраћајних незгода. Поред извлачења људи из возила, често спречавамо пожар који може да настане приликом цурења горива и слично. Наши људи су добро обучени и довољно искусни да одговоре на сваку компликовану интервенцију те врсте– напомиње Малетин.
Први човек кикиндских ватрогасаца тврди да за њих ниједна висина у граду не представља непремостиву препреку и да су то показали и вежбом на највишим деветоспратницама, када је интервенисано на крову зграде.
„Дежурни критичари” имају обичај да гледају на ватрогасце као на људе са „вишком слободног времена“, а често се ниподаштава и њихова спремност и опремљеност. За опрему се тако тврди да је престара и неупотребљива, али на Малетина то много не утиче.
Увек ће бити „стручњака” који мисле да су у стању да боље обављају посао од нас. Стижу слични коментари и до мене. Тако, када интервенишемо топом који исцрпи седам тона воде за десетак минута, умеју да кажу: „Ево, дошли су да гасе пожар без воде”. А ниједан наш камион у гаражи не стоји без комплетно напуњеног резервоара за гориво и цистерне са водом – додаје Малетин.
Време је када дивљају пожари у региону. Засад, срећом, нема већих невоља на подручју Србије, али кикиндски ватрогасци спремни су да прискоче у помоћ и на раздаљинама од по неколико стотина километара. Баш као што је било пре десетак година у рејону Старе Планине.
