- УНИШТЕНО ПОЛА БРДА
Један од симбола Кикинде, хумка, илити „брдо” Кинђа, више не изгледа као што је изгледала до пре само неколико дана, када га је за сада непознати починилац, или, што је вероватније, више њих, готово сравнио са земљом. Неко се дрзнуо да растури једно од ретких узвишења и однесе стотине кубика земље. Зашто би ово неко урадио, утврђују комунални инспектори који су ових дана на терену, а први је реговао Народни музеј, чије саопштење преносимо у целости:
По обавештењу Планинарског друштва „Кинђа” из Кикинде, и на позив Народног музеја Кикинда, стручна служба Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица снимила је тренутно стање археолошког локалитета Кинђа код Кикинде. Увиђајем је констатовано да је северо-источни део хумке уништен механизацијом, а девастација је обухватила висину од 3.5 м од висине хумке. Део земље је уклоњен, а део распланиран. На површини су нађени спорадични фрагменти средњовековне керамике.
Овим актом учињена је непоправљива штета овом археолошком локалитету, а истовремено је девастиран и један од заштитних симбола Кикинде.
Хумка Кинђа уписана је као археолошки локалитет у Просторни план општине Кикинда који је усвојен 2013. године. Налази се на катастарским парцелама у власништву фирме Алмекс Кинђа.
Због настале штете, Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица предузеће неопходне мере и издати упозорење фирми „Алмекс Кинђа”, а Народни музеј Кикинда овом приликом апелује на власнике поменуте фирме, али и ширу јавност да се придржавају законом прописаних процедура како би се у будућности избегла уништења и сачувало наше заједничко наслеђе.
ТРАЖИЛИ АРХЕОЛОШКО БЛАГО?
Хумка Кинђа је до данас била једна од најочуванијих хумки код нас. Иако археолошка ископавања никада нису вршена, на основу аналогија може се рећи да је припадала периоду бакарног доба и најезди степских племена, а на основу њене величине и монументалности, претпоставка је да је била гробно обележје особе изузетно високог ранга. Осим као археолошки локалитет, хумка Кинђа део је и природног наслеђа с обзиром на њену досадашњу богату покривеност аутохтоном вегетацијом што није случај са другим хумкама.
Једно од претпоставки је да се на овако груб начин трагало за закопаним археолошким вредностима, остацима оруђа или накита за који се верује да је на овом месту закопан.
