- МИСИЋ ОДЛУЧУЈУЋЕ ПОВУКАО КА ТРОНУ
- – Ако у директним окршајима будеш бољи од свих екипа из „горњег дома” и ако у 15 мечева оствариш 11 тријумфа, уз по два нерешена исхода и пораза, природно је и заслужено наћи се на челној позицији. Треба, ипак, признати како не би било незаслужено ни да је новокозарачка Слобода сада на врху – каже Митровић.
После пролетње трке за пласман међу српсколигаше, коју су изгубили од Вршчана, фудбалери Козаре, из Банатског Великог Села, започели су, прилично деморалисани, такмичење у сезони која траје. На почетку минуле такмичарске јесени, подоста тога није било на очекиваном нивоу. Све је у Козари додатно оптерећивала чињеница да су, не само у протеклој, већ и у претходне две сезоне, заузимали друго место. Иза себе остављали су их најпре зрењаниснки Раднички, а онда и панчевачки Динамо. Сада, пак, на овогодишњем пролазном циљу, у овом нашем спортском колeктиву имају много повода за радост. Утисци су, више него икада у протекле две, па можда и три деценије, изванредни. Слободан Митровић и у поменутим сезонама, када је Козара завршавала као друга на лествици, добро је кормиларио с клупе, али сада је први пут стигао и до јесењег ловора. Освојили су Великоселци 35 бодова, један више од првог пратиоца Слободе, из Нових Козараца, а три више од Војводине, из Перлеза.
Летос је најтеже било повратити самопоуздање и веру у редове наше екипе. Још пролетос заслужили смо прво место пре Вршца, а када се то није догодило, момци су пали на психичком плану. Нашем неуспеху допринели су и неки фактори који немају везе са спортом, а онда, током лета, још су нас напустили и: Момчилов, па онда поуздани дефанзивац Остојић, који је због повреде морао завршити каријеру, као и Иветић који је отишао на школовање. Брзо су и најискуснији: Атлагић и Иван Кнежевић доживели повреде, а Кнежевић се вратио на терен тек у самом финишу јесење трке. Уз све побројано, летос нисмо довели нити једно појачање. Било је током припрема и одсуства појединих играча, па нису сви ушли спремни у нову сезону. На срећу, како је првенство одмицало и ти појединци који су заказали током лета дизали су физичку спрему. Јесенас смо били у пуном броју на тренинзима, скоро без слободних дана. Тако смо и крај полусезоне, односно последњу седмицу, одрађивали с 18 играча на тренинзима. То нам се на крају и исплатило – задовољно истиче Митровић.
Милан Мисић, сада када је у најбољим играчким годинама, подсећа на блиставе дечачке дане од пре десетак и више сезона, када је започињао сениорску каријеру као нападач. Поврх свега, сада још и зрелошћу на терену плени више него икада. Два важна гола, против новокозарачке Слободе и Војводине, у Перлезу, постигао је у уводу јесени, а оба пута била су то минимална славља Великоселаца. Средином јесени, ваљда први пут у животу, искључен је против ЖАК-а. Великоселци су тада само ремизирали код куће. После одрађене суспензије, Мисић је у шест престалих јесењих мечева, када је Козара остварила исто толико победа, чак 10 пута био стрелац, а Великоселци су у том интервалу постигли укупно 12 погодака.
Мисић је играо као везиста, а често и као дефанзивац, у већем делу каријере, поготово у другим клубовима, па је умало и „заборавио” како је играти близу противничког гола. Био је најстандарднији на тренинзима, није их јесенас пропуштао, па му се све вратило на најбољи начин. Његов је допринос био одлучујући, он нас је одвео до јесењег трона.
Великоселци су најбоље сакупљали бодове у најважнијим мечевима, против тимова који ће се, тако се испаоставило, пред зимску паузу поређати на местима у горњем делу табеле. Ученици тренера Митровића били су у тим сусретима неумољиви и непогрешиви.
Ако у директним окршајима будеш бољи од свих екипа из „горњег дома” и ако у 15 мечева оствариш 11 тријумфа, уз по два нерешена исхода и пораза, природно је и заслужено наћи се на челној позицији. Треба, ипак, признати како не би било незаслужено ни да је новокозарачка Слобода сада на врху. У другом колу, на нашем терену, водили су с 2:1 све до судијског додатка, а онда смо ми с два поготка преокренули у нашу корист. У тој раној фази такмичења тај се преокрет није још увек могао видети као прекретница, али сада се испоставило да то јесте био најважнији меч јесени и за нас и за њих – напомиње Митровић.
АМБИЦИЈЕ НЕСКРИВЕНЕ
И управа Козаре, чини се, напокон је у потпуности ушла у причу о пласману клуба у трећи степен. Великоселци су тамо стабилно играли дужи низ година, али последњи пут још за време СФРЈ. Било је то, истина, знатно јаче такмичење него сада, међутим, у сваком случају и та толико дуга апстиненција буди и додатано оживљава давна сећања и призива стару славу „црвених”.
Појачаћемо се сигурно тројицом одличних играча, а одлазака из наше најјаче стартне поставе неће бити. С двојицом смо се фудбалера већ све договорили, а тражимо још једног нападача. Засад нећемо о именима, силно смо се летос опекли када је на један добар фудбалер завршио уместо код нас у другом, ривалском клубу, који је тренутно при врху табеле. Амбиције нећемо скривати, оне ће предстојећег пролећа бити више него јасне, искључиво ће нас занимати пласман у Српску лигу – закључује Митровић.
