Молитва је побожан разговор душе човекове са Богом, узношење ума и срца Богу. То је духовна веза између разумне твари и Творца, између земаљског сина и небеског Оца.
Од свога постанка људи су се молили Богу кaко су знали и умели. Када је Спаситељ сишао на земљу и уподобио се са људима, није укинуо молитву него јој је дао облик и упутства каква она треба да буде. Молитва треба да буде искрена из срца, а не разметљива, хвалисава и дволична – како су се молили фарисеји.
Да у томе не би било лутања и произвољних творевина, Господ је дао људима један општи образац молитве: Оче наш…, коју ми називамо и Молитвом Господњом. Још је додао да се треба молити свагда, искрено и истрајно, наводећи молитву удовице(Лк.18,1-5).
Бог је извор вечног живота и свих истинских и вечних добара. Зато је потребно да помоћу молитве одржавамо духовну везу са Њим, и кроз њу, као неки канал, примамо Његове дарове. За разлику од неразумних створења, на које Бог излива своје дарове и без њихове молитве, водећи рачуна да и не угрози човекову слободну вољу, јер молитва је потребна нама, а не Богу и зато треба тражити. „Иштите и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.
Све до доласка Сина Божјег на земљу, људи нису знали ни за шта ни како треба да се моле. Он је људе научио правилној молитви. Пре Њега људи су оптерећивали своје молитве многим речима и предметима, разноразним ситницама и потребама, корисним и некорисним. Нажалост и у данашњем времену духовне освешћености, многи верници Богу се обраћају само за своје потребе, као сервисној служби. Бог жели да ми од Њега најпре просимо духовна вечна добра, а све остало додаће вам се.(Мт.6;7,8, 25-33) а то је формулисано у Молитви Господњој.
Своје молитве упућујемо за своје сроднике, пријатеље, познанике – па и непријатеље, за живе и умрле, и на крају за себе. Молитвом за све ми, по речима св. Јована Златоуста, подражавамо Богу, који желе да се сви људи спасу, а таква молитва угодна је Богу. Зато Он благонаклоно прима такву молитву и излива милост своју и на онога који Му такву молитву приноси и на оне за које се он моли.
Молити се за своје непријатеље, човеку није тако блиско, али то је заповест Божја која нас обавезује на јединство са Богом. „Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се Богу за оне који вам чине зло”.(Мт.5,44).
Ову заповест Господ Исус Христос сам је први испунио, када се на крсту, у највећим мукама, молио Оцу своме да опрости убицама Његовим:„јер не знају шта чине.” (Лк.23,34).
Од многобројних молитава које су формулисане у молитвенику, верници најчешће користе молитву Господњу, молитву Пресветој Богородици, Анђелу чувару и др. У храму, свештеници по потреби верника приносе молитве Богу за болне, за здравље, за ученике за свако добро дело, за путнике.
У овом броју, као прилог посвећујемо молитву свим возачима, како би их Господ заштитио на њиховом путу.
Да се Господ смилује на служитеља свога – име – и да му се опрости свако прегрешеље намерно и ненамерно, и да благослови његово путовање, помолимо се Господу.
Да му Господ пошаље анђеле мира, сапутника и путовођу, који ће га чувати, штитити, помагати и сачувати неповређеног од сваке зли напасти, помолимо се Господу.
И да му Господ подари безбедно и мирно путовање и срећан повратак у здрављу и свакој побожности и честитости, помолимо се Господу.
