- ПОВРЋЕ БЕЗ ХЕРБИЦИДА
- И против болести биљака, повртарка из Мокрина бори се искључиво механички. Уколико нађе биљку која је оболела од трулежи, ишчупа је и избаци, а исто је и са биљакама које нападну лисне ваши
Мокринчанка Гордана Трифуновић завршила је средњу пољопривредну школу, а жељу да се бави узгојем биљака остварила је када је започела производњу поврћа у пластеницима. Пре 13 година у великој башти поред куће постављен је и опремљен један пластеник, да би се годинама посао развијао, тако да их је сада пет.
На 1.075 квадратних метара налази се четири пластеника и у једном мањем производим расад. Производим пролећну салату у свим пластеницима, док је и расад мој производ. Потом садим бабуру паприку, краставац салатар и у два пластеника је парадајз – каже Гордана Трифуновић, повртарка.
Наша саговорница истиче да сваког дана рада у пластеницима по неколико сати. Труди се, како каже, да за поврће не користи никакве хемијске препарате. Хербициде не употребљава уопште.
Док је биљка у расаду има само једно шприцање, а након што је расадим више не користим никакву хемију јер желим да првенствено моји укућани једу здраву храну, а потом и сви којима је продајем – напомиње наша саговорница.
Гордана каже да се и против болести биљака бори искључиво механички. Уколико нађе биљку која је оболела од трулежи, ишчупа је и избаци, а исто је и са биљакама које нападну лисне ваши.
Цене поврћа су високе када се оно увози, међутим, када почне берба у баштама и пластеницима, цена пада.
Не жалим се јер имам квалитетну робу коју без проблема пласирам. Већину поврћа продајем на велико. Овог пролећа зелена салата је била 15 динара на велико, а ону коју сам произвела у башти, на отвореном, продала сам по 20 динара, јер преко лета нема толико зелене салате. Тренутна цена краставаца на велико је 80 динара за килограм, а у малопродаји је 100 – каже Гордана Трифуновић.
Берба папаприке почеће половином, а парадајза крајем јуна. Улагања су велика, али рад и труд се исплате, тако да је зарада на оволикој површини под пластеницима око 500 хиљада динара на годишњем нивоу.
Улагања су велика, фолија се мења сваке четврте године, ту је и систем кап по кап, купује се семе, а ја користим искључиво холандске хибриде. Ипак не могу да кажем да сам у минусу. Посао није тежак спор је и треба пуно стрпљења, ипак то волим да радим. Не планирам да проширим производњу јер сада могу све сама да стигнем да урадим – напомиње мокринска повртарка и додаје да се сав вишак производа носи на кванташ у Нови Сад или у Царску башту у Мужљи.
