На путу вечног живота – Света тајна евхаристије, верницима даје непостидну духовну снагу да до тог циља и стигну, а то је спасење душе.
Како би на прави и духовно чист начин приступили светом причешћу, хришћани морају у себи носити искрену, нелицемерну веру, а уз веру уградити и подвиг који је печат нашег церског опредељења и жеље да духовно узрастамо у Христу.
Циљ и плод вере је спасење душе. Ми не држимо веру ради вере и да бисмо се њоме хвалили, него ради нашег спасења. Нико не путује због пута, него због некога или нечега шта га очекује на крају тога пута. То је намена вере.
Свако ко зна колика је цена душе људске, као и шта значи спасење душе, тај мора признати да ништа у овоме свету нема значајније и корисније од вере. Трговац који носи у земљаном лонцу драго камење брижљиво чува лонац. Да ли због лонца трговац улаже толики труд и бригу? Не због лонца, него због драгог камења које је у лонцу. Цео наш земаљски живот је као земљани лонац у коме се скрива једна непроценљива драгоценост, а то је душа.
Због тога морамо имати веру у драгоценост душе, у сјај будућег вечног и непролазног живота, али изнад свега веру у Бога живога који чека да му вратимо душу коју нам је Он дао. Ко има чврсту веру, тај мора знати како да сачува душу своју, а знаће још да је спасење душе крај његовог пута, циљ његовог веровања, плод његовог живота, смисао његовог битисања на земљи и оправдање његовог страдања и подвига.
Као пример непоколебљиве вере, подвига и бриге за душу своју, Црква нам у току Часног поста даје пример кроз истрајне и дивне ликове испуњени најдивнијим хришћанским врлинама, попут Светог Јована Лествичника, Преподобног Андреја Критског, Преподобне Марије Египћанке и највећи пример подвига, истрајности и љубави – Пресвету Богородицу.
Преподобни Јован Лествичник – Писац знамените „Лествице” дошао је на Синајску Гору као шеснаестогодишњи дечак и ту остао, најпре као послушник, потом као отшелник и најзад као Синајски игуман до 80. године када је окончао 563. године. Његов животописац, монах Данил каже за њега: „Узнесе се телом на Гору Синајску, а духом на Гору Небеску”.
Јован је написао многе драгоцене књиге од којих је најпознатија „Лествица” у којој је описано узношење душе к Богу, као уз неку лествицу.
Свети Андреј Критски – Рођен је у Дамаску, од родитеља хришћана. Од рођења до седме године био је нем, кад су га родитељи одвели у цркву где је причешћен, и Андреј је проговорио. Сила и слава Божја, пројавила се кроз свето причешће. У 14. години отишао је у Јерусалим – у лаври св. Саве Освећеног где је примио монашки постриг. Разумом и подвигом надмашио је многе старије монахе. Као архиђакон учествовао је на шестом Васељенском сабору 681. године где је исказао своју изузетну веру и речитост.
Преселио се у вечност живота 712. године као Епископ критски.
Преподобна Марија Египћанка – Рођена је у Мисиру, а од 12. године живела је у Александрији блудно и развратно пуних 17 година. У јерусалимском храму доживела је духовни препород, када је невидљива сила Божја спречила да целива Часни крст. Она дубоко сагледавши своја сагрешења, покаја се и пред иконом обећа да ће остатак живота провести у посту и молитви. Пуних 48 година провела је у Јорданској пустињи посвећена Богу у великим искушењима која је успешно савладала. Упокојила се око 530. године.
Благовести 7.IV – Овај Богородични празник који увек пада у току Ускршњег поста подсећа нас на неизмерну љубав, ревност и послушање Богомајке. На вест архангела Гаврила да ће родити Сина Божјег, Марија смерно одоговара:
„Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој”. И анђео отиде од ње (ЛК. 1,28 -38).
