- ЗАХВАЛНА „БАНАТСКА КРАЉИЦА”
- Узгојем лудаја млади пољопривредник Никола Крнић бави се већ шесту годину и најпре је производњу засновао на мањој парцели да би је са годинама повећавао. Данас на нешто мањој површини од јутра, узгаја „банатску краљицу“.
У Кикинди има мало произвођача лудаја, свега двоје или троје. Производњу сам наследио од оца који је посејао мању парцелу. Прве године род лудаја био је одличан, а потражња, првенствено лудаја за колаче, била је јако добра. Након тога, проширили смо производњу са лудајама од којих продајемо семенке за цепкање јер смо у разговору са купцима схватили да је и за њима потражња велика, а нема их у нашем граду– каже Крнић.
Лудаја је једногодишња биљка и није претерано захтевна за узгој.
Ове године Крнић је на својој парцели посејао лудају раније, почетком априла.
Задовољан сам родом, за разлику од претходне која је била катастрофална за узгој бундеве које нису могле да се оплоде. Бербу лудаје сам почео и на 100 квадратних метара површине имам више плодова него прошле године на пола јутра– напомиње млади пољопривредник и додаје да очекује принос од око 300 килограма семенеки.
Лудаји, пошто никне, неопходна су два парања, једно окопавање и бацање ђубрива. Највећи непријатељ ове биљке је племењача и вашке, тако да је неопходно и прскање против болести штеточина.
Млади пољопривредник узгаја сорте НС семена „олинку” и „оливију”, мускатну тикву „нектар” и „тамбурицу”, домаће беле и украсне лудаје.
Парцелу је два пута тукао лед, најпре док су тек сазреле, а потом и када је родио први плод. Тај плод због учесталих киша почиње да пропада. Лудаја воли доста сунца, топлије земљиште, а како је на мојој парцели првенствено песак то јој савршено одговара – објашњава Крнић.
Лудаја када сазри има жуту или наранџасту боју, у зависности од сорте, а од момента сетве неопходно је пет месеци да буде спремна за бербу. Крнић напомиње да је овогодишња берба већ почела и износи очекивање да ће до 20. септембра бити у потпуности завршена.
Лудаје са пољопривредног газдинства Крнић продају се на пијаци, као и семенке, а највећа потражња је током манифестације „Дани лудаје”.
Од мускатних тикви правим пекмез. То је специјалитет за који већ три године имам редовне купце из Београда и Новог Сада. Улагања у лудају су мала, уколико се користи сопствено семе – каже Никола. Тренутна цена мускатне тикве „тамбурице” за колаче је 60 динара за килограм, док је чаша семенки за цепкање 100 динара по чаши.
Две године Никола се такмичио на „Данима лудаје”. Прве године лудаја је била тешка око 100, а наредне 180 килограма.
Кикиндски произвођач лудаја и наредне године засноваће производњу на истој парцели, а како истиче нада се да ће се у будућности још произвођача одлучити за производњу ове биљке.
