14/1. јануар 2017.
Тога дана, наша Српска православна црква молитвено и празнично обележава три веома значајна догађаја у Историји Цркве Христове и Српског народа; Обрезање Г.И. Христа, Св. Василија Великог и Нову годину.
Обрезање Г.И. Христа: Само је јудејски народ у то време знао за јединог Бога – Творца свега; и само су том народу биле поверене на чување истине које су спремале свет за дочек Искупитеља, који је имао да просвети и спасе сав род људски. Но и та светлост, која је осветљавала јудејски народ, била је тако слаба да се и сав тај народ једва распознавао у таквом густом и дубоком мраку.
Одакле ће доћи светлост која ће обасјати идолo – поклонички свет? На ова питања и баш те ноћи пре нешто више од две хиљаде година одговорили су анђели витлејемским пастирима певајући: „Слава Богу на висини, а на земљи мир, добра воља међу људима”.
Јасле витлејемске постају најславније светилиште Господње! Оне јављају свету о божанским особинама Свевишњега. Јасле постају нови рај – у њима је рођено Дрво живота које препорађа све, и од чијег плода могу јести сви који хоће да се спасу. (Мојс. 2,9) Оваплоћени Син Божји савршено богопоштовање које једином истинитом Богу приличи. Он је установио на земљи веру – која је најчистија по својим догмама, која је неисказана по својим светим тајнама. Та вера, сједињује садашњост са будућношћу, временом са вечним – сједињује човека са Богом, а Бог постаје човек – и као Бог у телу човека испуњава сав закон.
У осми дан по рођењу Богомладенец је донесен у храм и обрезан сходно постојећем закону у Израиљу, још од времена Аврамова. Том приликом дадоше му име Исус, како је благовестио Арангел Гаврил Пресветој Дјеви. Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господа Исуса Христа показује да је Он примио на себе истинско тело човека, а не привидно, како су касније учили о Њему јеретици.
Још је Господ обрезан зато, што је хтео да испуни сав закон, који је Он сам дао кроз пророке и праоце. Сам ће касније и рећи:„Ја нисам дошао да покварим законе, него да испуним.”
Испунивши тај пропис законски, Он га је само заменио крштењем у Цркви својој. „Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање него нова твар.” (Гал. 6,15)
Св. Василије Велики: Архиепископ кесаријски рођен је у време цара Константина. Још као некрштен изучавао је петнаест година у Атини филозофију, реторику, астрономију и остале светске науке тога времена. Школски другови су му били: Григорије Богослов и Јулијан, касније цар одступник. У зрелим годинама крстио се на реци Јордану, заједно са својим учитељем Евулом. Био је епископ Кесарије Кападокијске близу десет година, а завршио је земни живот напунивши педесет година.
Велики поборник православља, велики луча моралне чистоте и верске ревности, велики богословски ум и стуб Цркве Христове – Василије се многозаслужено назива Великим. Сачувана су многобројна дела овог знаменитог оца Цркве: богословска, апологетска, подвижничка и канонска; исто тако и служба названа по његовом имену. Ова служба служи се десет пута у току године и то: на Нову годину, на Бадњи дан на Кротовдан уочи Богојављења, првих пет недеља Часног ускршњег поста, на Вел. Четвртак и Вел. Суботу. Мирно се упокојио у Господу 1. јануара 379. год.
Нова година: Тога дана, наша Света павославна црква празнује почетак Нове године, по старом Јулијанском календару. У односу на нови Григоријански календар, разлика је тринаест дана. У нашем народу, Нова година по Јулијанском календару назива се и Српска нова година, мада још неколико православних земаља слави ову Нову годину и свечано је дочекује.
На самој Светој литургији, свештеници износе статистичке податке из претходне године, и читају молитву за наступајућу годину.
Свима којим славе, нека је срећна и Богом благословена 2017. година.
