- Стручњаци уверавају да 632 радиоактивна система одбране од удара грома у нашој земљи не представљају разлог за бригу
Радиоактивни громобрани који се налазе на 632 зграде у Србији законом су забрањени и морали су да буду уклоњени пре две године. Ипак, они немају такву јачину зрачења која би у нормалним околностима могла да угрози здравље људи. Радиоактивни громобрани могли би да буду опасни ако би особа више недеља без престанка била у непосредној близини тог извора зрачења. Овакав случај није забележен у пракси, тако да не треба правити панику због опасности од њих. Ово је за „Вечерње новости“ рекао Ђорђе Лазаревић, из лабораторије Института „Винча“, која демонтира громобране са изворима јонизујућег зрачења. Он додаје да и преостале громобране треба уклонити и безбедно ускладиштити, јер је излагање зрачењу могуће уколико је громобран оборен, оштећен или накривљен.
Радиоактивни громобрани су пројектовани тако да не утичу на популацију – тврди Лазаревић. – Сноп радиоактивних зрака од извора из громобрана у облику конуса никада не пролази кроз објекат. Постоје минимална рефлексија снопа из ваздуха и ослабљени сноп кроз оклоп громобрана. Све то је узимано у обзир приликом пројектовања громобранске заштите са радиоактивним громобранима. Важно је да демонтажу раде искључиво оспособљени стручњаци.
Уклањање оваквих громобрана је искључиво обавеза власника зграда на којима се налазе. Демонтирање је почело још осамдесетих, а последњих година уследило је затишје, јер су остали углавном још на стамбеним зградама или предузећима која су угашена, у реструктурирању су или стечају, а уклањање и складиштење je скупo.
Ислужени извори јонизујућих зрачења, у које спадају и радиоактивни громобрани који се више не користе, складиште се у новом савременом безбедном складишту за ислужене изворе зрачења у Јавном предузећу „Нуклеарни објекти Србије“. У нашој земљи постављено је укупно 3.400 оваквих громобрана. После последњег законског рока за уклањање који је истекао 23. маја 2014. године, остало их је 800, а данас их је за још 168 мање. Тако их је на привредним објектима остало 345, на јавим установама 34, стамбеним зградама 72, а на пољопривредним објектима 178. Уколико је фирма у поступку стечаја, обавеза је на њој до брисања из регистра.
Скидање, безбедно складиштење и постављење новог громобрана кошта око 3.000 евра, а више од 50 одсто свих радиоактивних громобрана налази се баш на објектима фирми у стечају и реструктурирању.
По Закону о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности, за непридржавање одредби закона предвиђена је новчана казна за правно лице у износу од милион и по до три милиона динара, а за предузетника од 250.000 до 500.000 динара.
У КИКИНДИ НАЈВИШЕ
Републичкa aгенције за заштиту од јонизујућих зрачења поднела је извештај у којем се наводи да се највећи број преосталих радиоактивних громобрана налази у Кикинди.
Од 116, колико их је некада било, оваквих громобрана и даље је 40 на кикиндских кровова. Следи Бечеј са 39 и Панчево са 32. Громобрани се налазе углавном на објектима некадашњих и садашњих индустријских погона и нема их на стамбеним зградама.
